Данак у крви — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке |
м razne ispravke 6 |
||
Ред 5:
Кад се беглук Османовића за време Орхана, сина Османова, почео развијати у посебну државицу, уведене су регуларне трупе:муселеми, коњаници и пешаци. Ради попуњавања тих трупа узиман је пети део заробљеника (-{pençik}-}. За владавине [[Мурат I|Мурата I]] од такмих заробљеника образован је око [[1363.]] аџеми оџак у [[Галипоље|Галипољу]].
Данак у крви је увео [[султан]] [[Мурат II]] [[1420]]. године после [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] ([[1402]]), династијских ратова и сељачког устанка, услед брзог раста потреба за војно способним мушкарцима, као и лојалним административним радницима у Османском царству које се развијало муњевитом брзином<ref name="Danak">[http://i-cias.com/e.o/devsirme.htm Источњачка енциклопедија:Данак у крви.] Аутор:[http://i-cias.com/tore-eo.htm Торе Кјеилен]</ref>.
Систем је смишљен тако да се не створи наследна [[аристократија]] која би могла да угрози положај султана и његове породице, дакле само немуслимани су могли да буду „сакупљени“. Ако би се „сакупљени“ по завршетку своје службе, оженили и имали децу, њихова деца би била муслимани и самим тим ни она, ни њихови потомци, не би могли бити „сакупљени“.
| |||