Ацетилхолин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 43 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q180623 (translate me) |
м razne ispravke 6; козметичке измене |
||
Ред 55:
== Распрострањеност и улога ==
* Ацетилхолин се ослобађа на свим [[преганглијски неурон|преганглијским]] нервни влакнима ([[парасимпатикус|парасимпатичким]] и [[симпатикус|симпатичким]]). На њима учествује упроцесу преноса нервног импулса са [[пресинаптички неурон|пресинаптичког]] на [[постсинаптички неурон]].
* На свим [[постаганглијски неурон|постганглиским]] парасимпатичким влакнима. Секрецијом овог [[неуротрансмитер]]а оставрује се дејство [[аутономни нервни систем|парасимпатичког система]].
* На холинергичким симпатичким нервним влаканима која инервишу [[знојне жлезде]], [[мишићи длаке|мишиће длаке]] и [[крвни судови|крвне судове]] коже, где стимулише рад ових органа.
* На разним неуронима цревног нервног система ([[ентерички нервни систем]]), што омогућава настанак перисталтике црева.
* На [[нервно-мишићна плоча|нервно-мишићној плочи]], где депларизацијом ове плоче покреће [[мишићна контракција|мишићну контракцију]].
* У деловима [[мозак|мозга]], као што су [[пругасто тело]] (лат. ''Corpus striatim''), [[Мајнертово базално једро]] (лат. ''Nucleus basalis Meynerti''), велике [[пирамидне ћелије]] моторне [[кора великог мозга|коре]], [[мождани мост|можданом мосту]]... Секрецијом ацетилхолина у овим структурама регулишу се бројни процеси као нпр. [[спавање]], [[памћење]], мождана активност...
== Синтеза ==
Ацетихолин се синтетише у [[цитоплазма|цитоплазми]] пресинаптичких невних завршетака из [[аминоалкохол]]а [[холин]] и [[ацетил-коензим А|ацетил коензима А]]. Ензим који катализује ову реакцију је [[холинацетилтрансфераза]].
Нервне ћелије на могу синтетисати холин, већ га морају унети из околине путем [[активни транспорт|активног транспорта]]. Холин се нејчешће ресорбује из хране, могу га синтетисати и [[цревне бактерије]], а може се синтетисати и у организму из аминокиселине [[серин]].
Ред 76:
Никотински рецептори су у ствари [[јонски канали]]. Саставњени су од пет субјединица (пентамери). Постоји више типова субјединица α,β,γ,δ,ξ. Субјединице α (9 од 1-9) и β (4 од 1-4) се срећу у више облика. Након активирања никотинских рецептора отварају се натријумски и калијумски канали и [[ћелијска мамбрана|мембрана]] неурона се деполарише. Овакви рецептори су смештени у ћелијама скелетних [[мишић]]а и нервним ћелијама. Никотински рецептори мишићних ћелија су изграђени од 2 α1, β1, δ, ξ (2α1β1δξ) субјединице. [[Фетус|Фетални]] [[никотински рецептори]] мишићних ћелија имају следеђу структуру: 2α1β1δγ, дакле уместо ξ садрже γ субјединицу.
У невним ћелијама постоје различити типови никотинских рецептора, али су најчечћи 2α4 и 3β2 субјединице.
Никотински рецептори у мишићима се могу блокирати разним супстанцама. Отрови неких [[змија]], као што су [[кобра]] и [[мамба]] [[бунгаротоксин]]и блокирају ове рецепторе. Неке супстанце које се користе у терапији ([[мишићни релаксанси]]) такође могу блокирати мишићни тип рецептора.<ref name="Rummel">{{cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | pages= | publisher=Urban&Fischer | year= | isbn=3-437-42520-X | doi= | url= }}</ref>
Ред 100:
== Поремећаји холинергичког система ==
* Пропадање холинергичких неурона у централном систему повезано је са настанком [[Алцхајмерова болест|Алцхајмерове болести]], односно [[деменција|деменције]].
* Код [[
== Референце ==
{{reflist|2}}▼
== Види још ==
* [[Неуротрансмитери]]
* [[Синапсе]]
* [[Мишићни релаксанси]]
* [[Мијастенија гравис]]
* [[Деменција]]
* [[Алцхајмерова болест]]
== Спољашње везе ==
* [http://www.neurosci.pharm.utoledo.edu/MBC3320/acetylcholine.htm neuroscience] {{en}}
▲{{reflist|2}}
{{-}}
{{Неуротрансмитери}}
| |||