Обичај — разлика између измена

'''Обичај''' је правило настало дуготрајним понављањем у друштву. To је [[традиција|традицијом]] установљен начин [[понашање|понашања]] који је карактеристичан за све припаднике једне [[етничка група|етничке заједнице]] или [[култура|културе]]. Његова снага и постојаност почивају на поштовању [[традиција|традиције]]. Представља моћан регулатор [[друштвеност|друштвеног]] [[понашање|понашања]] људи. Свака култура има свој систем обичаја, а одступање од њих или њихово кршење често се строго кажњава.

Нема [[народ|народа]] без обичаја, без обзира где тај народ живи. Неки обичаји припадају само ужем крају, неки захватају читаве области једне земље, а неки су истоветни код различитих народа. На преношење обичаја и њихово мешање су кроз историју утицале [[велика сеоба народа|велике сеобе народа]], освајачки походи, [[рат]]ови и [[ропство|ропства]], што је довело до како вољног тако и невољног мешања крви.<ref>[http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=1108&lang=srl/ Српска Православна Црква]</ref>

 

 

[[Срби]] су народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са рођењем,[[крштење|крштењем]], [[венчање]]м, одлазаком у [[војска|војску]], [[смрт|смрћу]] итд. Колико је чување обичаја било значајно за [[заједница|заједницу]] говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.<ref>[http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1799/ Корени]</ref>

 

 

За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављење [[слава|славе]]. Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз посебне [[обред]]е и гозбу, прославља [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] заштитник и давалац. Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети, свето и благ дан. Пре славе обично се [[освештавају]] просторије у којима ће се обедовати и боравити у време славе. Обичај је да се уочи славе припреми [[славски колач]] који свештеник сече и полива [[вино]]м. Стари обичај везан за Славу који се понегде још задржао је такозвано „дворење славе“. Ради се о томе да [[домаћин]] и укућани који тога дана прослављају своје Крсно име уопште не седају, у знак поштовања према своме Светитељу, већ послужују госте и са њима разговарају стојећи.<ref>[http://www.novine.ca/slave/ Крсна слава]</ref>

 

 

У [[Србија|Србији]] су, поред Крсних слава, највећи празници [[Божић]] и [[Ускрс]].

 

Обичај је да домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрању и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!" и отпоздраваљају: „Ваистину се роди!".

 

'''Ускрс''' је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ [[исус|Исус Христос]] [[васкрсење|васкрсао]] из мртвих, победио смрт и свима људима од [[адам и ева|Адама и Еве]] до последњег човека на земљи даровао вечни живот. За Ускрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што [[бадњак]] горећи на [[огњиште|огњишту]] даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају. Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на [[Велики петак]]. По старом обичају на столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“.<ref>[http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/index.php/ Православац]</ref>

 

 

 

<gallery>

File:Sveti Jovan.jpg|Крсна слава

</gallery>

 

 

== Литература ==