Обичај — разлика између измена

32 бајта додата ,  пре 8 година
м
razne ispravke 6; козметичке измене
м (navodnici)
м (razne ispravke 6; козметичке измене)
[[FileДатотека:Sveti Jovan.jpg|right|thumb|Славски обичај]]
 
[[File:Sveti Jovan.jpg|right|thumb|Славски обичај]]
'''Обичај''' је правило настало дуготрајним понављањем у друштву. To је [[традиција|традицијом]] установљен начин [[понашање|понашања]] који је карактеристичан за све припаднике једне [[етничка група|етничке заједнице]] или [[култура|културе]]. Његова снага и постојаност почивају на поштовању [[традиција|традиције]]. Представља моћан регулатор [[друштвеност|друштвеног]] [[понашање|понашања]] људи. Свака култура има свој систем обичаја, а одступање од њих или њихово кршење често се строго кажњава.
Нема [[народ|народа]] без обичаја, без обзира где тај народ живи. Неки обичаји припадају само ужем крају, неки захватају читаве области једне земље, а неки су истоветни код различитих народа. На преношење обичаја и њихово мешање су кроз историју утицале [[велика сеоба народа|велике сеобе народа]], освајачки походи, [[рат]]ови и [[ропство|ропства]], што је довело до како вољног тако и невољног мешања крви.<ref>[http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=1108&lang=srl/ Српска Православна Црква]</ref>
 
== Обичаји српског народа ==
 
[[Срби]] су народ са богатом традицијом, који се, због различитих историјских околности суочавао са великим искушењима њеног очувања. Међутим, многи обичаји Срба су током дугог временског периода били изгубљени или потиснути. Данас, у измењеним околностима, унутар српског ентитета, постоји све већа тежња да се већина обичаја обнови и утка у контекст савременог живота. Најзаступљенији и најпознатији обичаји код Срба су обичаји животног циклуса, који су у вези са рођењем,[[крштење|крштењем]], [[венчање]]м, одлазаком у [[војска|војску]], [[смрт|смрћу]] итд. Колико је чување обичаја било значајно за [[заједница|заједницу]] говори и изрека “боље земљу продати, него обичај изгубити”.<ref>[http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1799/ Корени]</ref>
 
=== Славски обичаји ===
 
За већину народа православне вероисповести карактеристично је слављење [[слава|славе]]. Крсна слава је прастари обичај у коме се, уз посебне [[обред]]е и гозбу, прославља [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] заштитник и давалац. Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети, свето и благ дан. Пре славе обично се [[освештавају]] просторије у којима ће се обедовати и боравити у време славе. Обичај је да се уочи славе припреми [[славски колач]] који свештеник сече и полива [[вино]]м. Стари обичај везан за Славу који се понегде још задржао је такозвано „дворење славе“. Ради се о томе да [[домаћин]] и укућани који тога дана прослављају своје Крсно име уопште не седају, у знак поштовања према своме Светитељу, већ послужују госте и са њима разговарају стојећи.<ref>[http://www.novine.ca/slave/ Крсна слава]</ref>
 
=== Празнични обичаји ===
 
У [[Србија|Србији]] су, поред Крсних слава, највећи празници [[Божић]] и [[Ускрс]].
 
'''Божић''' је најрадоснији празник међу свим празницима код Срба. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек [[7. јануар]]а по старом [[календар]]у односно [[25. децембар|25. децембра]] по новом календару. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним [[храм]]овима, пуца се из [[пушка|пушака]] и [[прангија]] и објављује долазак Божића и Божићног славља.
Обичај је да домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрању и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!" и отпоздраваљају: „Ваистину се роди!".
 
'''Ускрс''' је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ [[исус|Исус Христос]] [[васкрсење|васкрсао]] из мртвих, победио смрт и свима људима од [[адам и ева|Адама и Еве]] до последњег човека на земљи даровао вечни живот. За Ускрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима. Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што [[бадњак]] горећи на [[огњиште|огњишту]] даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају. Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на [[Велики петак]]. По старом обичају на столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“.<ref>[http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/index.php/ Православац]</ref>
 
=== Посебни обичаји ===
 
* Обичаји везани за '''свадбу'''<ref>[http://odssbarajevo.bigforumpro.com/t272-srpski-obicaji/ Српски обичаји]</ref>:
** [[Бидермајер]] - Када се заврши [[церемонија]] венчања, млада баца бидермајер. Девојка која га ухвати је по веровањима следећа за удају.
** [[Јабука]] - Када [[младожења]] иде по младу, обичај је да [[Српски сроднички односи|таст]] постави јабуку на највише дрво у младином дворишту. Младожења не може да одведе младу све док пушком не погоди јабуку на дрвету.
* Обичаји везани за '''сахране'''<ref>[http://www.spcoluzern.ch/index.php?pg=1117&lang=srl/ Српска Православна Црква 2]</ref>:
** Припрема за [[сахрана|сахрану]]
** [http://pravoslavac.byethost24.com/?p=227 Опело]
** Освећење водице
* Обичаји везани за '''рођење детета''':
** Стављање црвеног конца беби на руку - против [[урок]]а
** Даривање детета - најчешће златом
** Цепање кошуље
* Обичаји везани за '''рођендан''':
** Извлачење (чупање) ушију
** Гашење свећица
** Даривање слављеника
 
== Галерија ==
<gallery>
File:Sveti Jovan.jpg|Крсна слава
</gallery>
 
== Референце ==
{{Извориreflist}}
 
== Литература ==
363.220

измена