Гуџарат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 89 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q1061 (translate me)
м razne ispravke 6; козметичке измене
Ред 20:
 
== Историја ==
Многа насеља [[Харапа цивилизација|Харапа цивилизације]] нађена су у Гуџарату. Најзначајнија је била трговачка лука Лотал. Обални градови Гуџурата служили су као луке и трговачки центри током Маурја и Гупта царстава. Када је пропало [[Гупта царство]] у 6. веку Гуџарат је напредовао као независно Хинду царство. Маитрака династија је владала од 6. до 8. века. Прве персијске зороастријске избеглице стижу [[775|775.]] Арапски владари Синда освојили су [[770|770.]] главни град Гуџарата Валаби и тиме је окончан период династије Маитрака. Соланки клан од Раџпута владао је Гуџаратом од [[960|960.]] до [[1243|1243.]] Гуџарат је постао центар индијске океанске трговине. [[Махмуд ал Газни]] је разорио [[1026|1026.]] Сомнат храм у Гуџарату. Султан Делхија Ала уд дин Килџи разорио је Анхилвару (Патан) и освојио Гуџарат, који постаје део Делхијског султаната. Када је [[Тамерлан|Тимур Ленк]] освојио [[Делхи]] и ослабио султанат, муслимански гувернер Гуџарата успоставља Гуџаратски султанат, који остаје независтан до [[1576|1576.]] Главни град Гуџарата постаје [[Ахмедабад]]. [[Камбај]] постаје најважнији трговачки центар. Могулски цар [[Ахбар Велики]] осваја [[1576|1576.]] Гуџарат, који постаје део [[Mogulsko carstvo|Могулског царства]]. [[Марате]] су освојиле источни и средишњи Гуџарат у 18. веку, који је тада постао део [[Царство Марата|царства Марата]].
 
[[Португал]] је био прва колонијална сила, која је стигла у Гуџарат, освајајући неколико енклава на обали Гуџарата (Даман и Диу и [[Дадра и Нагар Хавели]]). [[Британска источноиндијска компанија]] успоставила је [[1614|1614.]] фабрику у [[Сурат]]у, што је била њихова прва база у Индији. Током Другог Англо-Маратског рата [[Британска источноиндијска компанија]] заузима велики део Гуџарата од Марата. Многи локални владари признају британски суверенитет у замену за аутономију. Гуџарат долази под управу Бомбајског Председништва. Највећи број бораца за индијску слободу и независност долази из Гуџарата. Одатле су [[Махатма Ганди]], Сардар Пател, [[Морарџи Десај]], Нархари Парик и Махадев Десај.
Модерна држава Гуџарат настаје 1960. од дела Бомбајске државе у којем се говорило гуџаратски, а маратски део је постао део Махараштре. Разорни земљотрес је погодио Гуџарат [[26. јануар]]а [[2001|2001.]] Било је око 20.000 мртвих и 200.000 рањених.
[[СликаДатотека:Gujarat Gulfs.jpg|лево|мини|250п|Гоографија Гуџарата]]
 
== Географија ==
Ред 33:
== Економија ==
Гуџарат је индустријски најразвијенија држава [[Индија|Индије]]. Остварује 19,8 % укупне индијске индустријске производње.
Гуџарат представља најпросперитетнију државу Индије са ГДП по становнику 2,47 пута већим од просека Индије. Сурат представља главни индијски центар глобалне трговине [[дијамант|дијамантима]]. [[Сурат]] представља светски центар резања и брушења [[дијамант|дијаманата]] првенствено због јефтине радне снаге, због које се исплати резати и брусити и јако малене дијаманте. Ту се реже и бруси 90% светске производње [[дијамант|дијаманата]] или 55% светске вредности дијаманата, што Индији доноси 8 милијарди $. На око 50 километара од [[Бавнагар]]а у [[Камбејски залив|Камбејском заливу]] налази се највећи светски центар резања старих бродова. Стари бродови из целог света се ту довозе и режу се на комаде.
Од 1994. до 2002. Гуџарат је остварио изузетно високе стопе расту од 12,4 % годишње. Извоз Гуџарата је 21% индијског извоза.
[[СликаДатотека:Map Gujarat state and districts.png|мини|десно|Мапа Гуџарата|250п]]
 
== Школство и наука ==
Гуџарат има 13 универзитета. Индијска организација истраживања козмоса налази се у Ахмедабаду и први је козмички истраживачки центар у Индији. Викрам Сарабај је основао 1947. физичку истраживачку лабораторију у Ахмедабаду, која је била колевка козмичких истраживања у Индији.
 
== Демографија ==
Службени језик је [[гуџарати језик]]. Доминантна религија је [[хиндуизам]], а постоје и значајни проценти припадника ислама, зороастрејства и хришћанства. Већина људи у Гуџарату су вегетаријанци. Пошто је држава развијенија од осталих делова Индије има много досељеника из других делова Индије, који су дошли да ту раде. Постојала је дуга историја толеранције, све до насиља 2002. у Гуџарату, када је било 1.000 мртвих .
 
== Извори ==
{{извориreflist}}