Крст — разлика између измена

[[СликаДатотека:Krst_i.jpg|десно|мини|Представа крста]]

'''Крст''' (старословенска ријеч). Означавају га двије праве линије које се сијеку, најчешће, под правим углом. Настао је као апстрактна, симболична представа човјека. Представља важан вјерско-религиозни симбол. Постоји у многобројним и различитим облицима примјерен развоју и промјенама културног човјека.

Уз [[круг]], је најстарији [[симбол]] [[Људска врста|људске врсте]]. <ref name="Kozara">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.</ref>

== Oблик крста ==

У основи свих теорија тумачења настанка облика крста јесте човјек. Крст је чојеколики облик - човјек раширених руку. Било да је аутентична слика рађена по природи живог човјека или да је еволуирали [[антропоидно| антропоидни]] симбол „[[соха|соха]]“, код кога из главе настаје горњи вертикални крак крста, у сваком случају је апстрактна слика - симбол човјека. Антропоцентризам и не оставља другачију могућност. <ref name="Kozara" />

== Kрст- магијски симбол паганских вјеровања ==

Првенствени садржај сваког мишљења, па и религиозног, је човјек. Човјек у вјечној борби за сопствену егзистенцију. Зато, вјечно забринути човјек, и у свом раном постојању, као израз свога највећег посвећења, поставља сопствени лик - себе, и у прве симболе којим изражава и своју бригу, али и своју наду у боље. Тако се антропоидни крст –човјек, нашао већ на предметима неолита . Значи, хиљаде година прије настанка Хришћанства, још у млађем каменом добу, је наш уплашени и необразовани прапредак урезао и насликао крст на предметима свакодневног живота, са намјером да се заштити. И египатска божанства, [[ Озирис | Озирис]] и [[ Изида | Изида]],су имала на својој одјећи по три крста којима се означавала њихова божанска моћ. [[ Колумбо| Колумбо]] је 1492. године, опет прије него је Хришћанство стигло на амерички континент, међу америчким урођеницима затекао крст као амајлију. [[Џејмс Кук| Џејмс Кук]] је 1772. године на Новом Зеланду видио урођенике како на гроб својих саплеменика стављају крстове. Често су крстови урезани и на средњевјековним [[ Богумили | богумилским]] [[стећак| стећцима]]. Ни овај крст није био хришћански, већ онај пагански истекао из вјеровања и представа примитивног човјека. То је била стилизована антропоидна представа покојнијка у гробу испод стећка. <ref name="Kozara" />

=== Крст код старих Совена и племена паганских Срба ===

Крст је био познат и међу старим Словенима,па тако и код племена паганских Срба, и опет много прије него су примили Хришћанство. По [[ Веселин Чајкановић| Веселину Чајкановићу]] и данас се зато разликују “Часни крст“ и „Народни крст“. Наш, српски народни крст је израз општег народног вјеровања у антропоидно (човјеколико) божанство које се представља [[ соха| сохом]]. <ref name="Kozara" />

== Kрст у хришћанској религији ==

[[СликаДатотека:Ružica_Joksimović.jpg|десно|мини|Православни крст из Вирова у Драгачеву, 1860.]]

Устаљена је погрешна предрасуда да је крст искључива тековина [[Хришћанство|хришћанске религије]]. Крст је много старији од Хришћанства. Прошле су хиљаде година до III вијека нове ере када се крст коначно одомаћи у већ насталом хришћанству и постао његов неизбјежни и најзначајнији симбол.

Стилизовањем народног крста настала су два основна хришћанска крста: Латински, који се по облику незнатно разликује од народног (има по величини три једнака крака а доњи дужи) ; други је Грчки, који се, под утицајем магијског круга и округлих посуда ( [[ црепуља| црепуља]]) , по облику знатније удаљио од народног крста; он има сва четири једнака крака. <ref name="Kozara" />

== Крст – значења и вјеровања ==

По једнима крст је оруђе за извршење смртне казне распињањем. Христ је једна од жртава овог оруђа. Постоји изрека: „Свако носи свој крст“. <ref>Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959</ref> Има и другачијих тумачења. Владика Петар I препоручује Црногорцима свештеника коме је дао свој крст „мјесто себе“. Крст је замјењивао живе људе, односно њихове потписе, као и мртве. Надаље, у шумадијском предијелу Јасеници је дрвеном крсту спремљеном за сахрану дјетета, навлачена комплетна дјечја гардероба. Вјеровало се да је тек тада спремно на вјечни пут. Латински и грчки крстови су заступљени на надгробном камењу, на преслицама и орнаментима у Србији, Босни, Херцегоовини и Црној Гори. Крстом или на њему обављало се заклињање. На крсту су се заклињали српски витезови у поласку на бој на [[ Косовски бој| Косову]], [[ Дубровник| Дубровчани]] [[ Краљу Владислав| краљу Владиславу]]. Краљица [[Јелена анжујска| Јелена]] поклонила је крст [Манастир Сопоћани | манастиру Сопоћани]] и проклиње сваког ко би га узео. Крст је и чувар куће, чељади од болести, против демона и пожара. Крст чува усјеве. Постоје посвећена дрвета са урезаним крстовима на себи. Зову се записи. У заветном дану се код њих служи молитва. Крстови, надеље, представљају везу гроба и покојника у њему. Постоје и такозвани гранични крстови којима се означава посјед земље. 1049. године документ биљежи да је у ту сврху урезан „црквени и животворни крст“. Архиепископ [[ Сава Немањић |Сава Немањић]] 1192. године у Светој Гори крстом обиљежава земљу коју је купио. Крстом су се означавали забрани, мјеста дозвољена за насељавање, опасна мјеста по живот човјека, клопке, трули прелази од брвана. Са крстом се рађало и умирало. За крст се праштало и убијало. Симбол крста се налази у [[грб]]овима и [[застава]]ма многих држава и организација. Крст се налази у симболу и у називу највеће међународне хуманитарне организације [[Црвени крст]]. Један део [[Београд]]а се назива „Црвени крст“ према крсту који је у 19. веку поставио београдски књиговезац и књижар [[Глигорије Возаровић]]. <ref name="Kozara" />

== Израда крстова ==

Крстови су прављени од дрвета липе, љјеске, од прекоријелог бадњег дрвета, од класја жита, од цвијећа. Њихово значење у животу човјека најбоље потврђује њихова израда у најскупљим племенитим металима, украшеним најскупљим драгим камењем као и у њиховој величини. Значењу и важности крста у њиховој супституцији божанствима говори и чињеница да им се посевћивали и нарочити дани у години. Зими 5. јануар, а у јесени 14. септембар, [[ Крстовдан | Крстовдан]], Крступоклона недеља , као и родовска прослава [[ Слава| крсног имена – славе]]. Црква је персонификовала крст у свеца, па су неке цркве посвеђене Светом крсту.<ref name="Kozara" />

{{извориreflist}}