Радмила Бакочевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1564976
Нема описа измене
Ред 30:
Имала је значајну међународну каријеру која је почела 1955. године и која се завршила са њеним пензионисањем са сцене 1982. године. Током своје каријере певала је у готово свим важним оперским кућама широм света, укључујући извођења широм [[Европа|Европе]], [[Северна Америка|Северне Америке]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]]. Учврстила је дугогодишње партнерство током своје каријере са две оперске куће, а то су: [[Народно позориште у Београду]] и [[Бечка државна опера]].
 
Бакочевићева је певала широк репертоар који је обухватао дела од 17. преко 20. века. Посебно је добро приказивала [[Ђакомо Пучини|Пучинијеве]] и [[Ђузепе Верди|Вердијеве]] хероине, а веома су поштоване и њене улоге у операма [[Рихард Штраус|Рихарда Штрауса]] и [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]]. Такође је певала и у бројним операма од [[Русија|руских]] и [[Чешка|чешких]] композитора као што су [[Николај Римски-Корсаков]], [[БеджихБедрих Сметана|Сметана]], и [[Петар Иљич Чајковски|Чајковски]]. Занимљиво, певала је само две улоге на [[Француска|француском]], Жулијету у [[Жак Офенбах]]овој ''Les Contes d'Hoffmann'' и Маргариту у [[Шарл Гуно]]овом ''Фаусту''. Имала је доста прилагодљив гласа па је могла да пева дела композитора као што су [[Винченцо Белини]] и [[Гаетано Доницети]].
 
Након пензионисања са сцене, Радмила Бакочевић је радила као професор певања на неколико универзитета. Тренутно је члан Музичке академије на [[Универзитет уметности у Београду|Универзитету уметности у Београду]] где је и радила као ректор од 1998. до 2000. године.