Антички петобој — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Олимпијске дисциплине; додана категорија [[:Категорија:Атлетске дисциплине|А…
м разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
 
Релативно касно уведено је и трчање на два стадија под ратном опремом (холпитодромос) тј под [[штит]]ом, [[шлем]]ом, [[копље]]м и штитницима за ноге, а у -{V}- [[век]]у само са штитом и шлемом.
[[СликаДатотека:Halteres from ancient Greece.JPG|мини|десно|Халтере]]
''Скок удаљ''. Скакалиште је укопано на 50 стопа у дужину. Такмичење је пратила музика на флаути. Записани су ови победници Кионид—52 стопе; Фаило из Кротона—55 стопа (16,31 м). [[Халтере]] (оловнне тегове (џулад)) које су скакачи носиили у руци, да би добили замах при скакању, биле су тешке од 1 до 4,5 кг. различитог облика (најчешће као телефонска слушалица). Фаилов „рекорд“ неки тумаче тако да је он скакао три пута узастопно. При скоку удаљ, често се примењивала и посебна врста скокова с камењем у рукама, када скакачи замахују рукама и најчешће у моменту доскока одбацују камење уназад.
 
''Бацање диска''. Судећи према [[археологија|археолошким]] налазима дискови су се правили од различитих материјала:[[дрво|дрвета]], [[камен]]а, [[железо|железа]] и [[бронза|бронзе]]. Према копији статуе [[Мирон]]овог Дискоболоса — бацача диска може се реконструисати покрет бацача. Мотив бацања диска веома је чест на рељефима, новцу, зидним сликама, па се може уочити техника бацања у то време. То је изгледало отприлике овако: „Атлетичар долази на стартно место тј мало узвишење држећи диск у левој руци, затим узевши мало песка у руке, пребацује диск у десну руку, приљубљује га уз руку и подлактицу и замахне руком док диск не дође у висину четвртине круга који описује рука уназад. Тело је сагнуто тако да је тежиште на десној нози, која се опире о земљу, пружи се нагло и снажно према напред и избацује диск.“<ref>Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975.</ref> Највећи регистровани домет диска у Олимпији приписује се бацачу Фаилу: 95 стопа (28,17 м).
 
''Бацање копља''. Бацање копља први пут помиње [[Хомер]] у опису двобоја [[Ахил]]а и [[Хектор]]а код [[Троја|Троје]]. Бојно копље је било дугачко 4—5 метара, од [[јела|јеловине]] или [[јасен]]овоне са металним шиљком. Копље које се кориастило за вежбање и такмичење, било је лакше и краће, затупљена врха и погодније за руковање. Бацач га је држао по средини, где је причвршћен кожни ремен, заденувши у њега кажипрст и средњи прст. Спорно је било да ли се у Олимпији бацало из залета или с места, као и да ли се бацало у даљину или се гађало у мету. У Хомеровој [[Илијада| Илијади]] хвали се [[Одисеј]]ева вештина бацања копља у даљину. Песник [[Пиндур]] говори о тачним погоцима, а мете су стуб, штит, или круг на земљи. Према [[Стације]]вим делима просечно бацање је износило 46,22 метра.
 
'''Рвање''' је била пета дисциплина петобоја а рвачи су се борили у усправном положају.
Ред 21:
 
== Види још ==
 
* [[Модерни петобој]]
* [[Петобој]]
Линија 30 ⟶ 29:
[[da:Femkamp]]
[[de:Pentathlon]]
[[et:Pentatlon]]
[[en:Pentathlon]]
[[et:Pentatlon]]
[[es:Pentatlón]]
[[fr:Pentathlon antique]]
[[he:פנטאתלון]]
[[it:Pentathlon]]
[[he:פנטאתלון]]
[[nl:Pentathlon]]
[[no:Femkamp]]