Антоан-Анри Жомини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Војник
| name = Барон Антоан-Анри Жомини
| image = [[СликаДатотека:Žomini_i.jpg|250п]]
| caption = Барон Антоан-Анри Жомини
| born = [[6. март]] [[1779]].
Ред 19:
| commands =
}}
'''[[Барон]] Антоан-Анри Жомини''' {{јез-фра|Antoine de Jomini}}; ([[1779]] — [[1869]]), [[Француска|француски]] и [[Русија|руски]] [[Генерал|генерал]], писац, војни теоретичар, историчар и оснивач и професор [[Војна академија Русије|Војне академије царске Русије]]; [[Швајцарска|Швајцарац]] [[Италија|италијанског]] поријекла. Као мајор швајцарске војске прешао у војну службу [[Наполеон]]а и напредовао до чина генерала. У рату 1813. постаје начелник штаба [[маршал]]а [[Мишел Неј|Мишела Неја]]. Незадовољан и разочаран понижавањима и спорим напредовањем у војној служби, прелази на страну Русије. <ref name="Козара">Жомини А.А. Преглед ратне вештине,Вук Караџић, Погон Просвета, Београд, 1952.</ref>
 
== Младост ==
 
Жомини је рођен [[6. март]] [[1779]] у [[Пајерн]]у у кантону Вауд у Швајцарској. Још је као дјечак био одушевљен војним позивом. Родитељи су били против, и када је имао 14 година, на силу су га уписали у пословну школу. Године 1796. се преселио у [[Париз]]. Једно вријеме ради у банкарству. Ускоро напушта банкарство одлучан да своју каријеру настави у војсци.<ref> [[Мала енциклопедија Просвета]], Београд, 1959.</ref>
 
== У швајцарској војсци ==
 
У [[1798]]. године, након оснивања [[Швајцарска|Швајцарске]], налази мјесто у Министарству војном нове швајцарске владе као секретар у чину капетана. У [[1799]]. години након што је унапређен у чин мајора , Жомини је преузео одговорност за реорганизацију пословања Министарства. У том својству, он је унапредио многе стандардизоване процедуре. Користи своју позицију да експериментишете са организационим системима и стратегијама.
 
После мира у Луневилеу у 1801. години, Жомини се вратио у Париз. Посао му је био неинтересантан па је највећи дио свог времена провео у припреми своју прве књиге о војној теорији: Расправа о главним војним операцијама (Траите дес Грандес операције милитаирес). [[Мишел Неј]], један од најбољих [[Наполеон]]ових генерала, прочитао је ову књигу и већ је 1803. помогао њено објављивање. Књига се појавила у неколико томова од 1804. до 1810, брзо је преведена и ускоро се о њој расправљало у војним круговима цијеле Европе.<ref name="Козара" />
 
== У француској војсци ==
 
1805. године, Жомини учествује у [[Битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]] као сарадник у личном штабу маршала Неја. У децембру исте године понуђен му је чин пуковника у француској војсци. Жомини то прихвата и као Нејов пуковник учествује у биткама код [[Улм]]а и [[Јена|Јене]].
Ред 37:
Постаје шеф штаба маршала Неја и добија баронску титулу. После шпанског рата 1808.године, стицајем разних околности, између остслог зависти конкурената у војној каријери, пада у немилост. Стиче бројне непријатеље, а посебно Наполеоновог генерала, начелника царевог штаба [[Луј Александр Бертје|Луја Александра Бертијеа]].<ref name="Козара" />
 
== У руској војсци ==
1807. године Жомини је у преговорима да пређе у руску службу. Када је то дознао, Наполеон, у намјери да спријечи Жоминија да напусти француску војску, додјељује му чин бригадног генерала.
На крају су дали сагласност и пристанак и руски, и француски владар, да Жомини ради у обе војске. Рат између Француске и Русије је осујетио ову идеју.
1815. године је у делегација са руским царем Алесандром у Паризу. Здушно покушава да спаси свога стасрог команданта маршала Неја. Ова одбрана га скоро кошта позиције у руској служби. Ипак је, међутим, успио у превазилажењу отпора његових непријатеља, а и активно је учествовао на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]].<ref name="Козара" />
 
== Последње године испуњеног и догог живота ==
 
Предано се бави и књижевинм радом. Наставља своју функцију у руској војсци. Одонда до одласка у пензију 1829. је углавном запослен у војном образовању Царевића Николаја (касније цар). У опсади [[Варна|Варне]] је награђен високим царским одликовањем.
 
То је било његово последње активно учешће. 1829. године се настанио у [[Брисел|Бриселу]] који је Жеминију био главно пребивалиште за наредних тридесетак година. 1853. године, након безуспешног утицаја на политичко разумевање Француске и Русије, Жомини је позван у [[Санкт Петербург|Санкт Петербург]] за царевог војног савјетника током [[Кримски рат|Кримског рата]]. 1856. године, након закључења мира, вратио се у Брисел. Касније је доселио у Паси близу Париза. Он је, до краја свог живота, ужурбано радио у писању расправа, памфлета и радова из војне струке и историје умејтности. Умро је у Паси [[24. март]] [[1869]] године, само годину дана прије Француско-пруског рата од 1870-71.<ref>Grupa autora, Enciklopedija leksikografskog zavoda,Zagreb,1962.</ref>
 
 
== Занимљивост ==
Портрет Антоана-Арниа Жоминија се чува у сталној поставци Војне Галерије у [[Зимски дворац|Зимском дворцу]] у Русији, иако је у току рата у 1812. години, био на супротној страни, у служби Наполеонове војске.
 
== Дјела ==
* [[Критичка историја војних похода у Револуцији]] ([[Histoire critique et militaire des campagnes de la Revolution]])
* [[Преглед ратне вештине]] ([[Précis de l'Art de la Guerre]])
 
== Референце ==
{{извориreflist}}
 
 
== Спољашње везе ==
* [http://dic.academic.ru/dic.nsf/dic_wingwords/3352/%D0%96%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8] {{en}}
* [http://dic.academic.ru/dic.nsf/es/21082/%D0%96%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8] {{en}}
* [http://www.answers.com/topic/antoine-henri-jomini] {{en}}
* [http://www.rusizn.ru/rom14_023_08.html] {{en}}
* [http://dic.academic.ru/dic.nsf/bse/161692/%D0%96%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8] {{en}}
* [http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8,_%D0%93%D0%B5%D0%BD%D1%80%D0%B8%D1%85] {{en}}
 
{{DEFAULTSORT:Жомини, Антоан-Анри}}