Арагон — разлика између измена

{{друго значење|реку са истим именом|[[Арагон (река)]]}}

{{АП Шпаније

| име_генитив = провинције Арагона

| слика_заставе = Flag of Aragon.svg

Област данашње аутономне покрајине одговара некадашњем краљевству Арагон у ужем смислу, које је своје име добило по реци Арагон.

 

 

На северу Арагона су Пиринеји, чији се главни гребен пружа читавом дужином северне границе аутономне заједнице. Кроз равнице централног Арагона својим средњим током протиче река Ебро, чијој области припада велики део региона.

 

 

Остале значајне реке у региону су, поред [[Ебро|Ебра]], [[Арагон (река)|Арагон]], [[Гаљего]], [[Сегре]] (све три су леве притоке Ебра), [[Синка]] (притока Сегра), [[Халон]] (десна притока), [[Хилока]] (притока Халона) као и [[Михарес]] и [[Турија (река, Шпанија)|Турија]] које од југа Арагона преко [[Валенсијанска Покрајина|Валенсије]] одводњавају регион у [[Средоземно море]].

 

 

Арагон припада најређе насељеним регионима Шпаније. Највећи град је главни град Сарагоса у коме живи половина становништва Арагона.

 

Поред [[Шпански језик|шпанског језика]], у неким долинама Пиринеја говори се [[арагонски језик]], а у одређеним областима на истоку Арагона ближе граници [[Каталонија|Каталоније]] говори [[каталонски језик|каталонски]].

 

 

 

Арагон обухвата три провинције, а то су [[Провинција Хуеска|Хуеска]], [[Провинција Сарагоса|Сарагоса]] и [[Провинција Теруел|Теруел]].

 

 

==== Грофовија Арагон ===

Алфонс I је тестаментом земљу препустио витезима, али то у Арагону није било прихваћено. Његов брат, Рамиро II, монах, који је у то време био бискуп Рода-Барбастре, проглашен је за краља. Он је оженио Инес Питу, француску удовицу племићког порекла, са којом је 11. августа [[1136]]. добио ћерку Петронилу. [[1137]]. Рамиро II је обезбедио наследника трона веривши Петронилу за грофа [[Рамон Беренгер IV|Рамона Беренгера IV]] од Барселоне (брак је био закључен [[1150]], када је Петронила имала 14 година). Нешто касније Петронила је постала краљица, а Рамон Беренгер IV гроф Барселоне и принц Арагона, што је убрзало уједињење Арагона са Каталонијом. Рамиро II се вратио у манастир.

 

Син Петрониле и Рамона, Алфонс II, преузео је [[1162]]. године као гроф Алфонс I власт у Каталонији и после абдикације његове мајке, [[1164]], краљевску круну Арагона, који је остао уједињен са Каталонијом. Таква новонастала заједница која је, поред Арагона, обухватала и Каталонију, а касније се проширила и на велики део [[Средоземно море|Средоземља]], позната је под називом [[Круна Арагона]].

 

Најстарији син, [[Пере III од Арагона|Пере III]], освојио је [[1282]]. [[Краљевство Сицилија|Сицилију]], али овај поход се развио у рат са [[Француска|Француском]]. Ово је довело до несугласица и размирица због финансијских проблема због чега се морао да се уведе порез, али убрзо, [[1283]], су људи захтевали стару слободу. Они су изнудили од краља посебне привилегије за Сарагосу. [[1285]]. Педров старији син, Алфонсо III, је послао свог стрица Ђаумеа II на Мајорку и започео рат са Кастиљом и Француском који је дуго трајао. Алфонса је наследио Ђауме II ([[1291]]-[[1327]]) који је чврсто ујединио шпанско царство.

 

 

Његов син, Ђоан I (1387-[[1396]]) је изгубио целу Сардинију. Након смрти Ђоана и његовог брата Мартина I (1396-[[1410]]), многи су се борили за власт, али је за краља изабран Фернандо I од Кастиље ([[1412]]-[[1416]]), Ђоанов нећак.

После Фернанда на власт је дошао његов син Алфонсо V (1416-[[1458]]) који је управу препустио супрузи Марији од Кастиље и свом брату Хуану док је он водио ратове. Арагону је прикључио [[Сицилија|Сицилију]] и [[Напуљ]].

 

 

Од посебног значаја је уставна историја Арагона, када се покренуло питање образовања грађанства. Већ 1118. године грађани Сарагосе добили су многа права.

У рату у [[19. век]]у Арагон је поново показао велику храброст, а посебно главни град Сарагоса [[1808]]/[[1809|09]]. године приликом опсаде наполеонових трупа.

 

За време шпанског грађанског рата вођене су жестоке борбе на југу Арагона, од којих су најпознатије битка код Белћите вођена у септембру и октобру 1937. и битка код [[Турел]]а вођена у периоду између децембра [[1937]]. и фебруара [[1938]]. године.

 

[[10. август]]а [[1982]]. године краљ [[Хуан Карлос I од Шпаније|Хуан Карлос I]] и председник министарства Леополдо Калво-Сотело потписали су закон по коме Арагон добија аутономни статус.

 

По статистикама из [[2003]]. године привредна производња у Арагону је за 4 % већа од просека Европске уније.

 

 

==Спољашње везе==

 

{{Шпанија}}