Араповац (Лазаревац) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 5 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q2859553 (translate me)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 14:
'''Араповац''' је насеље у [[Градска општина Лазаревац|градској општини Лазаревац]] у [[Град Београд|граду Београду]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 754 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 830 становника).
 
== Историја ==
Араповац се налази североисточно од Лазаревца. [[Лазаревац]] се помиње у [[Харачки тефтер|арачким списковима]]; године [[1818]]. имао је 30 [[кућа]] и припадало је Катићевој Кнежевини и чинило једну општину са Јунковцем и Сакуљом и по попису из [[1921]]. године има 124 куће са 902 [[становник]]а. Данашње породице су потомци млађих досељеника.
 
По предању први се овде населио неки Милан Чурукпара. Не зна се од куда је дошао. Ишао је лутао па се овде задржи са женом и децом. Направио је колибу и настанио се. Једног дана, пред само вече, удари од некуд неки Арапин, дође пред Миланову колибу и задржи се да код њега преноћи. Милан му дозволи и преко ноћи га убије. Убрзо се сазнало о овоме убиству, и због тога што је овде убијен [[Арапи]]н прозвано је, према предању, и село Араповац. Друга породица која се после Милана населила били су неки [[Цигани]] Решетари, тако названи што су правили решета. Од ове породице има врло много потомака, а има још неколико досељених породица за које се не зна од куда су старином. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref> Подаци су узети из: из описа Араповца од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.</ref> <ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани</ref>
 
== Демографија ==
Ред 137:
 
== Референце ==
{{извориreflist}}
== Коришћена Литература ==
* Подаци су узети из описа Араповца од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
* Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
* „Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани<br />
 
== Спољашње везе ==