Аеродинамички отпор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 33 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q206621 |
м formatiranje |
||
Ред 36:
Назив за паразитске отпоре се углавном користи у [[аеродинамика|аеродинамици]], пошто првенствено [[крило]] доприноси у укупном [[узгон]]у а остали делови доприносе првенствено у отпору. Индуковани отпор једино постоји када постоји крило односно узгон на њему. Таласни отпор настаје када се тело креће у области близу и са већим брзином од звука.
На већим брзинама, када је велики Рејнолдсов број, општи отпор објекта се изражава квантитативно преко коефицијента, који се срачунава помоћу одговарајуће формуле (једначине). Под претпоставком да је коефицијент отпора мање више константан, отпор се мења са квадратом брзине.<ref name="Руска енциклопедија из Физике">[http://www.femto.com.ua/articles/part_1/0247.html Руска енциклопедија из Физике],
==Отпор на већим Рејнолдсовим бројевима==
Ред 51:
*<math>\ C_x</math> - коефицијент отпора (за аутомобиле је 0,25–0,45)
За рефернтне, увек се усвајају карактеристичне површине на пример за авион површина крила у плану, за пројектил површина попречног пресека трупа, за лопту њена пројекција (површина круга) итд.
За објекат са глатком површином, без наглих прелаза, као што је сфера, лопта, цилиндар итд. коефицијент отпора је осетљив на измену Рејнолдсовог броја, чак и на већим вредностима. За плочасте равни, као што је нпр. кружни диск, коефицијент је константа за <big>-{R<sub>e</sub>}-</big> > 3 500.<ref>[http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/sized.html Отпор],
=== Потребна снага ===
Ред 89:
Где је <big>-{d}-</big> у -{m}-, а <math>\ v_{(k)}</math> у -{m/s}-. На пример, за људско тело (<big>-{d}-</big> ~ 0,6 -{m}-) <math>\ v_{(k)}</math> ~ 70 -{m/s}-, за малу животињу као мачка (<big>-{d}-</big> ~ 0,2-{m}-) <math>\ v_{(k)}</math> ~ 40 -{m/s}-, за малу птицу (<big>-{d}-</big> ~ 0,05 -{m}-) <math>\ v_{(k)}</math> ~ 20 -{m/s}-, за инсекта (<big>-{d}-</big> ~ 0,01 -{m}-) <math>\ v_{(k)}</math> ~ 9 -{m/s}- итд.
Гранична брзина (брзина удара), већа је за већа бића, па је њихова и већа смртност при слободном паду са висине на тло. Према томе мале [[животиња|животиње]] имају већу шансу да преживе слободни пад са висине на [[земља|земљу]].<ref>[http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/termv.html Слободни пад у атмосфери],
== Отпор на малом Рејнолдсовом броју – у вискозном флуиду ==
Ред 128:
*<big>-{r}-</big> - полупречник честице
*<math> \eta </math> - вискозитет течности
На пример, мало сферно тело са пречником <big>-{r}-</big> = 0,5 -{µm}-, креће се кроз воду са брзином -{ <big>v</big> = 10 µm/s.}-. Коришћена вода има динамичку вискозност од 10<sup>-3</sup> p<sub>a</sub>·s и изазива силу отпора од 0.09 pN. У пракси, са овом силом отпора бактерије пливају кроз воду.<ref>[http://physics.info/viscosity/ Вискозитет],
== Отпор у ваздухопловству ==
Ред 242:
:<math> \frac{\partial\varphi}{\partial t} + \tfrac{1}{2} u \cdot u + \frac p\rho = 0, \qquad (2) </math>
Израз (2) представља [[Бернулијева једначина|Бернулијеву једначину]] за нестационарно струјно поље флуида.<ref name=autogenerated1>-{Aerodinamika, Beograd, 1960.g.,str.76-78, dr Zlatko Rendulić}-</ref><ref name="Парадокс Даланбера"/> <ref name=autogenerated3>[http://www.pmi.ou.edu/Biot2005/papers/FILES/005.PDF Модерна хидромеханика],
=== Нулти отпор ===
Ред 294:
Пошто у идеалном флуиду нема вискозних сила нема ни силе трења. На тај начин се долази до парадокса да у потенцијалном струјању у идеалном флуиду нема силе отпора. Због ове чињенице, дуго се сматрало да је ова анализа не употребљива за примену у практичним проблемима [[Механика флуида|механике флуида]]. Међутим, парадокс Даламбера треба гледати као прву апроксимацију, у којој се ваздух сматра као безвискозан флуид, те се његово кретање може потпуно сврстати у оквире конзервативног динамичког система, у коме је примењив закон о одржању енергије.
Без икакве дилеме, Даламберов принцип је применљив и користан за одређивање силе [[узгон]]а, пошто вискозне силе готово да немају никакав утицај на [[сила|силе]] које су нормалне на правац кретања.<ref name=autogenerated1 /><ref name="Парадокс Даланбера">[http://www.enpc.fr/enseignements/Halphen/node79.html Парадокс Даланбера],
==Види још==
| |||