Дистимија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q427810
м formatiranje; козметичке измене
Ред 15:
'''Дистимија''' спада у групу [[поремећаји расположења|поремећаја расположења]] и представља блажи облик [[депресија|депресије]]. Најчешће започиње неприметно у касном [[Детињство|детињству]] и [[Адолесценција|адолесценцији]], али се може јавити и касније. Три пута је чешћа код [[жена]] него код [[мушкарац]]а.
 
== Клиничка слика ==
 
Дистимија у преводу значи „лоше расположење“ и тај термин добро објашњава субјективне и објективне [[Знакови болести|знакове болести]]. Главни [[симптом]] је депресивно расположење које се карактерише тугом, нелагодношћу, нерасположењем и губитком интересовања за уобичајене активности, уз самопотцењивање, потешкоће у доношењу одлука и осећај безнадежности. Особа која пати од дистимије има изражену неспособност да осећа [[задовољство]] због догађаја или подстицаја због којих је раније осећала задовољство. Људи са дистимијом су обично нервозни, самокритични, преокупирани догађајима из прошлости, разочарењима или личним неуспесима. Током времена се људи са дистимијом повуку из [[друштвени живот|друштвеног живота]] и изолују. То се дешава због њихове немогућности да уживају или пружају задовољства током социјалних контаката.
Ред 21:
Болесници са дистимијом могу бити [[Нихилизам|нихилистички расположени]], са низом захтева и жалби. Они могу бити врло напети и ригидни, беспомоћни и песимистични. Могу постојати промене у вегетативним функцијама. Мења се начин [[спавање|спавања]], долази до губитка [[апетит]]а и енергије. Опште незадовољство својим животом понекад покушавају отклонити конзумирањем [[алкохол]]а или узимањем [[дрога]].
 
Што се тиче тока болести, он може бити различит. Примарна дистимија раног почетка понекад може бити тако хронична да болесник прихвата симптоме као део свакодневног живота. Понекад се дистимија може развити у прави велики депресивни поремећај, а постоји могућност да се касније развију [[Хипоманичне епизоде|хипоманичне епизоде]] или [[биполарни поремећај]]. Највећи ризик тог поремећаја представља покушај [[Самоубиство|самоубиства]]. Док депресивни поремећај карактерише епизодични ток, ток дистимије је више хроничан и дуготрајан. Код раног појављивања дистимије болесници често своје симптоме прихватају као начин живота, а психијатру се обраћају тек кад постану дисфункционални на породичном и пословном плану.
== Лечење ==
 
[[Лечење]] се спроводи у већини случајева [[Амбуланта|амбулантно]], а у терапији прво место заузимају [[антидепресиви]] уз [[Психотерапија|психотерапију]].
 
== Извори ==
* [http://www.stetoskop.info/Distimija-1121-c33-sickness.htm Дистимија], приступПриступљено 21. јануар 2011. на основу [[Википедија:Дозволе за објављивање/Stetoskop Online|дозволе]].
 
{{медицинско упозорење}}
 
[[Категорија:Поремећаји расположења]]
[[Категорија:Психијатријске дијагнозе‎‎дијагнозе]]
[[Категорија:Депресија (психологија)]]