Арнаут — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
{{друго значење|село у Босни и Херцеговини|[[Арнаути (Зеница)]]}}
'''Арнаут''' је један од [[Османска Турска|турских]] назива за народ који је насељавао [[АлбанциАлбанија|АлбанцеАлбанију]] у доба [[Османско царство|Османског царства]].
 
== Етимологија ==
Реч „Арнаут“ је [[турцизам]] у [[Српски језик|српском језику]]. На турском реч „Арнаут“ означава [[Албанци|Албанце]] или људе из [[Албанија|Албаније]]. Сматра се да је ова реч у [[турски језик]] дошла из [[грчки језик|грчког језика]] и да потиче од [[Грчки језик|грчке речи]] „арнабитис“<ref>Шкалић, Абдулах; „Турцизми у српскохрватском језику“, „Свјетлост“ Сарајево, 1989</ref>, мада се у грчком језику за Албанце користе и речи „Арваникос“, „Арбаникос“, „Алваникос“, „Арванити“, „Арванитас“ и сл.<ref>[http://online.ectaco.co.uk/main.jsp?do=e-services-dictionaries-word_translate1&direction=2&status=translate&lang1=23&lang2=el&refid=-1&source=Arnabitis Electronic Dictionary, Electronic Translator, Software for Translation for 45 languages - ECTACO UK<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
== Значење ==
Ред 9:
 
=== Некадашње значење ===
Преглед историјске грађе показује да се реч „Арнаут“ конкретнонајчешће односи на [[Албанци|Албанце]] који су служили у војсци [[Османско царство|Османског царства]], како Албанце [[Муслимани|муслимане]] тако и Албанце [[Хришћани|хришћане]].<ref name="NM">Malcolm, Noel; "Kosovo - A Short History", 2002, str.145.150.151, ili "Kosovo - kratka povijest", Dani,Sarajevo, ISBN 978-958-717-031)</ref>. Историјска грађа међутим такође наводи да су Арнаути служили и у [[Аустроугарска војска|аустроугарској војсци]]<ref name="NM" />.
 
Иако сви постојећи когнати указују да се реч етимолошки односи на Албанце<ref name="NM"/>, у доба [[Османско царство|Османског]] а затим [[Аустроугарска|Аустроугарског царства]], ова реч се односила и на албанизоване [[Словени|Словене]], углавном [[Срби|Србе]]. <ref name="NM" />. Иако се ова реч првобитно највероватније односила на Албанце, занимљиво је приметити да данас међу Албанцима није забележен значајан број презимена која у себи садрже корен речи „Арнаут“. Са друге стране, постоји велики број данашњих [[Јужни Словени|Јужних Словена]] који се презивају Арнаутовић, Арнаут, Арнауталић, Арнаутовски итд.
 
== Теорија о пореклу Арнаута ==
„Арнаут“ је данас један од назива за [[Албанци|Албанце]]. Према неким мишљењима представљају мешавину Албанаца и [[Срби|Срба]] на просторима [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]]{{чињеница|date=11. 2011.}}.
 
Британски историчар [[Харолд Темперлеј]] (''-{Harold William Vazelle Temperley}-'') је сматрао да су Арнаути [[Исламизација|исламизирани]] [[Срби]] <ref>-{Harold W.V. Temperly}-, „-{History of Serbia}-“, Лондон 1917, страна 309.</ref> .
 
Расправа о Арнаутима, као [[Албанизација|албанизованим]] Србима може се наћи и у књизи [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] ''Балканско полуострво'' (1922). Цвијић је и пре ове књиге направио неколико етничких карата Космета[[Космет]]а и околних области на којима је посебно означио [[Албанци|Албанце]] и Арнауте. Нажалост, у самој књизи Цвијић није објаснио методологију коју је користио при изради својих карата односно разлучивању да ли је неко Албанац или Арнаут. Међутим, у самој књизи је објашњен процес "''арнаућења''" који се одвијао са појединцима/породицама у неколико етапа, а некада је био растегнут и преко више генерација: процес је почињао заменом [[Српска народна ношња|српске народне ношње]] албанском (да би се избегла лака идентификација у несигурној средини), затим заменом [[Православна вера|православне хришћанске вере]] у [[ислам]]ску, онда двојезичношћу (учење [[Албански језик|албанског]], употреба истог ван српске средине), и на крају званичном [[Албанизација|албанизацијом]] имена и презимена и одбацивањем српског језика (и у домену психолошког, одбацивањем сваке везе са српским пореклом и српском народном/националном припадности). Цвијић је такође прокоментарисао како су потпуно [[албанизација|албанизовани]] Арнаути били најгори локални проблем за преостале Србе, јер су вршили далеко гора насиља против бивших сународника него ли прави [[Албанци]] који су се доселили из [[Албанија|Албаније]] <ref>[http://balkania.tripod.com/resources/history/kosovo_chronicles/kc_part1b.html#Ch1b3] -{The Kosovo Chronicles}-, [[Душан Т. Батаковић]], Београд: Плато 1992., ISBN 86-447-0006-5</ref> .
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Арнаут