Битка код Павије — разлика између измена

|страна1=<center>Француска

|страна2=<center>Хабзбурзи

|јачина1 = 26.000 плаћеника (Французи, Италијани и Швајцарци)

|јачина2 = 23.000, претежно Немци и Шпанци

 

'''Битка код Павије''' је била битка у оквиру [[Италијански ратови|италијанских ратова]] (1494—1559) вођена за хегемонију у [[Европа|Европи]] између [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] под [[Карло V, цар Светог римског царства|Карлом -{V}-]] и [[Династија Валоа|француске династије Валоа]] под [[Франсоа I|Франсоом -{I}-]] 24. фебруара 1525. године.

Италијански ратови су почели 1494. г., када је [[Шарл VIII|Шарл -{VIII}-]] покушао да преузме контролу у Италији, али га је у томе спречила шпанско-аустријска лига којој су се прикључили [[Енглеска]] и италијански градови. Карлов наследник [[Луј XII]] обновио је сукоб и запосео 1500. г. [[Милано]], као и [[Напуљ]] на [[Јужна Италија|југу Италије]] који је био у поседу [[Шпанија|Шпаније]]. Лујев противник у Немачкој био је Хабзбурговац [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијан -{I}-]], који је с енглеским краљем [[Хенри VIII Тјудор|Хенријем -{VIII}-]] склопио савез, тако да је после неуспешних битака код Ангинегата и Наваре (1513) морао да се поново повуче из Милана.

 

Успешнији од њега показао се први Лујев наследник, Франсоа -{I}-, који је одмах на почетку своје владавине 1515. г. извојевао бриљантну победу код Марињаноа и поново заузео Милан. Овај му је признат [[Уговор у Нојону|уговором у Нојону]] 1516. г. од стране Шпаније, али се ситуација потпуно изменила када је избором Карла -{V}- 1519. г. за шпанскога краља (Франсоа -{I}- се кандидовао против њега) дошло до уједињења Шпаније и хабзбуршких земаља под персоналном унијом, и тако се Француска изненада поставила у непријатељски положај у односу на земљу која је обухватала обе стране света и такође могла да црпи огромне ресурсе из новоотривених колонија. Истога часа Карло -{V}- је прогласио уговор у Нојону ништавним и покренуо рат.

Франсоа -{I}- је успео 1525. г. да оствари савез са [[Папска држава|Папском државом]], помоћу којег је намеравао да угрози Хабзбурге са севера и с југа. У знак подршке папи [[Папа Климент VII|Клименту -{VII}-]], Франсоа -{I}- је послао армију од 26.000 плаћеника — међу којом је било Француза, Италијана и Швајцараца - преко Алпа, сместивши је тријумфално у Милано. Мало касније поставио је опсаду око стратешки важне старе ломбардијске престонице [[Павија|Павије]], чију посаду је сачињавало око 6.000 војника. Да би је ослободио, Карло -{V}- је послао 23.000 људи под командом маркиза од Пескаре, који је већ у ноћи 23. фебруара наредио да напад отпочне. У раним јутарњим часовима 24. фебруара (случајно на рођендан Карла -{V}-) изгледало је да ће победити трупе које је предводио адмирал Бонивет, али је царских 1.500 баскијских аркебузера успело да се пробије изненадним нападом до центра француских линија, где се налазио француски краљ. При покушају спашавања Франсоа -{I}- страдали су бројни високо команданти, међу којима су се нашли и војвода од Ла Тремоала и маршал де Фокс. Чак је и краљев коњ био погођен, тако да је Франсоа -{I}- морао да настави борбу на ногама, али није могао да избегне од заробљеништва онда када му је војска потпуно уништена.

 

Војвода од Пескаре је довео францускога краља цару у [[Мадрид]], где је Франсоа -{I}- био заиста третиран с дужним поштовањем, али је, када је већ од наредне године морао споразумом у Мадриду да призна Карлу -{V}- Милано, Ђенову, Војводство Бургундију и Напуљ. Чим је ослобођен, Франсоа -{I}- је опозвао одлуке мира, изјавивши да је био принуђен да их призна, нулирајући тако резултате Карлове победе. Борба за превласт у Европи наставиће се све до 1559. г., до [[Анри II|Анрија -{II}-]] који је закључио споразум у Като-Камбрезију чиме је хегемонија над Европом пренета с Француске на Шпанију.

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Battle of Pavia}}

[[Категорија:Историја Европе]]