Ботаника — разлика између измена

Традиционално, ботаничари су истраживали све организме који нису били означени као [[животиње]] (на пример, сви они који воде сесилан начин живота, врше фотосинтезу). Напредак у познавању ових „специјалних“ организама, нарочито [[Mikroorganizam|микроорганизама]], довео је до одвајања засебних грана од ботанике - у првом реду [[микробиологија|микробиологије]] и [[микологија|микологије]]. Још увек је, међутим, широко распрострањена пракса описивања ових не-биљних организама у уводним курсевима ботанике.

 

{{Посебан чланак|Историја ботанике}}

Међу првим ботаничким радовима, написаним око 300. год. п. н. е., су и два велика [[Теофраст]]ова дела - ''Историја биљака'' и ''Узроци биљака'' (тј. Природа биљака) - у којима је описао много врста као и њихову примену. Римски лекар [[Диоскоридес]] је допунио Теофрастове спискове биљака и више пажње посветио употреби лековитих биљака. Ове књиге су током античких времена биле најважнији допринос ботаници, и на њих су се ослањали истраживачи и лекари и током Средњег века. Са „открићем“ Новог Света, почиње и даљи развој ботанике, јер су Европљани дошли у контакт са потпуно непознатим врстама. Кључне тачке у развоју ботаничке мисли су и [[Лине]]ов систем биномијалне [[номенклатура|номенклатуре]] и покушај [[класификација|класификације]] биљака на основу грађе цветова, откриће [[ћелија|ћелије]], [[Чарлс Дарвин|Дарвиново]] успостављање [[теорија еволуције|теорије еволуције]], откриће биљних хормона, развиће генетике и молекуларне биологије крајем 20. века. Паралелно са обогаћивањем ботаничког знања, дошло је и до значајног унапређења методологије истраживања, захваљујући развоју технике и технологије.