Миланка Кљајић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q4224543 |
|||
Ред 21:
Као седамнаестогодишња дјевојка, [[1941]]. године Миланка је учествовала у акцијам које је Партија водила у припреми устанка у њеном крају. Међу првим људима, њеног села, које су [[усташе]] убиле, били су и њени отац и брат. Тад је Миланка, као прва сеоска девојка, отишла у банијске партизане. Већ после неколико акција, запажена је њена храброст, а убрзо постаје и партизански десетар. Јуришала је на непријатељске посаде, ровове и утврђења. У нападу на Мајур, убила је немачког капетана. Тада, [[1942]]. године, постаје и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југослвије]]. Лист [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] „Жена данас“ писао је о херојским подвизима омладинке-борца Миланке Кљаић.
У нападу [[Седма банијска ударна бригада|Седме банијске ударне бригаде]] и Трећег батаљона Банијског партизанског одреда одреда на железничку пругу између [[Сисак|Сиска]] и [[Суња|Суње]], [[18]]. и [[19. новембра]] [[1942]]. године, у жестокој борби с [[Немци]]ма, [[Усташе|усташама]] и домобранима, нарочито се истакла. У борбама код села Јошевица, [[22. јануар]]а [[1943]]. године, у три узастопна јуриша бригаде, Миланка је била на челу свог вода. Погинула је у трећем јуришу, на свега два метра од непријатељског рова, у који је требало да ускочи. За време [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] погинула је цела њена породица. Данас једна улица у Београду носи њено име.
За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашена је [[27. новембра]] [[1953]]. године.
== Литература ==
|