Јерменска висораван — разлика између измена

| покрајине =

| републике =

| највиши_врх = [[Арарат]]

| надморска_висина = 5.165

Из ове области потичу [[пшеница]] и [[кајсија]].

 

Подручје Јерменске висоравно је од најранијих времена било насељено бројним јерменским племенима и вероватно је то и разлог због којег је цело подручје добило име. Пре стварања државе [[јерменија|Јерменије]] у данашњим граница за цело подручје се обично користио термин ''Јерменија'' без додатка висораван.

 

Потписивањем [[Лозански мир 1923.|Лозанског мира 1923.]] основана је [[Турска|Република Турска]], чија власт је одмах почела да врши интензивну [[туркизација|туркизацију]] свих топонима на својој територији. Тако је највећи део Јерменске висоравни чији су источни делови постали саставни део нове Турске државе преименован у Источна Анадолија ({{јез-тур|Doğu Anadolu}}).<ref>-{ Hovannisian, Richard G. "Etiology and Sequelae of the Armenian Genocide" in Genocide: Conceptual and Historical Dimensions. George J. Andreopoulos (ed.) Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1994, p. 127.}-</ref> Данас се ипак термин [[Источна Анадолија]] у турским изворима односи само на регион у Турској, док се за целу висораван користи опште прихваћени назив ({{јез-тур|Ermenistan Platosu; Ermenistan Yaylası}}).<ref>-{Elburz dağlarının güneyden gelen dağlarla birleştiği yere Ermenistan yaylası denir, Hürriyet Ansiklopedik Yıllığı, Hürriyet, Istanbul, 1974, [http://books.google.com/books?id=IwVXAAAAMAAJ&q=%22Elburz+da%C4%9Flar%C4%B1n%C4%B1n+g%C3%BCneyden+gelen+da%C4%9Flarla+birle%C5%9Fti%C4%9Fi+yere+Ermenistan+yaylas%C4%B1+denir%22&dq=%22Elburz+da%C4%9Flar%C4%B1n%C4%B1n+g%C3%BCneyden+gelen+da%C4%9Flarla+birle%C5%9Fti%C4%9Fi+yere+Ermenistan+yaylas%C4%B1+denir%22&hl=en&ei=IPlTTtvhEOLnmAXRgtkK&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCkQ6AEwAA Страна 323.]}-</ref>

 

 

 

Током [[неоген]]а, висораван је била подложна великом раседању праћеном интензивном вулканском активношћу, и из тог периода датирају бројне наслаге [[базалт]]а и [[туф]]а. У каснијим фазама вулканске активности формиране су бројне [[вулканска купа|вулканске купе]], за које не постоје подаци о активности у историјском периоду. Изузетак је вулкан [[Немрут]] који је последњи пут био активан [[1692]]. године.

У целом подручју постоје велика лежишта руда и минерала: [[хромит]], [[гвожђе]], [[злато]], [[арсен]], [[бакар]]но-[[пирит]]на руда, [[манган]] те [[камена со]], те лежишта [[фосилна горива|фосилних горива]] попут [[камени угаљ|каменог угља]], [[нафта|нафте]] и [[гас]]а.

 

[[Датотека:Mount Aragats.jpg|мини|д|220п|Планина [[Арагац]]]]

[[Датотека:Van1 20.jpg|мини|д|220п|Поглед на [[Артос]] са језера [[ван (језеро)|Ван]].]]

У хидролошком смислу подручје се одводњава ка [[каспијско језеро|Каспијском језеру]], [[црно море|Црном мору]] и [[персијски залив|Персијском заливу]]. У овој области извиру реке [[Кура]], [[Аракс]], [[Еуфрат]], [[тигар (река)|Тигар]] и бројни мањи водотоци. Изворишта река су углавном високо у планинама док је режим храњења снежно-плувијални. Бројни су и минерални извори (Арзни, Џермук). Језера су углавном смештена у дубоким депресијама и нису повезана са маринским басенима ([[урмија (језеро)|Урмија]] и [[Ван (језеро)|Ван]]), уз изузетак језера [[језеро Севан|Севан]] које преко [[Храздан (река)|Храздана]] отиче ка Араксу и Каспијском језеру.

 

Подручје карактерише суптропска и континентална клима. Количина падавина није велика и креће се од 300—800 мм у планинским подручјима до 150—300 мм у депресијама. Највише падавина је током пролећа, а најмање зими. Количина падавина расте са надморском висином.

 

Зиме су веома хладне и снежне, посебно у северним и источним планинским подручјима, док су у котлинама нешто блаже. Средње [[јануар]]ске температуре се крећу од -3 до -15 [[степен целзијуса|°Ц]], а [[јул]]ске од 15 до 20 [[степен целзијуса|°Ц]], у долинама до 25 [[степен целзијуса|°Ц]].

 

[[Датотека:Apricots Drying In Cappadocia.JPG|мини|д|220п|Природни процес сушења [[кајсија|кајсије]] на истоку Турске]]

У природном погледу котлине су подручја суве степе и полупустињске вегетације (посебно у источним и југоисточним деловима), са светло кестењастим, кестењастим и сивим тлом. Уз водотоке се обично налазе ужи појасеви наплавних равница обраслих бујном травнатом вегетацијом, џбуњем и шипражјем. У прошлости је цело подручје било веома богато шумама, посебно северни и источни делови. Данас се бујнији шумски покров одржао једино у [[понтијске планине|Понтијским]] и [[курдске планине|Курдским планинама]]. На влажним планинским обронцима од 800—1.400 метара на тамно кестењастом тлу и [[чернозем]]у су планинске [[степа|степе]] и ово је подручје интензивније пољопривредне активности. У овој зони се узгаја [[памук]], [[дуван]], [[житарице]]. У близини [[Јереван]]а, у подручју Еребунског резервата природе [[пшеница]] расте као дивља, аутохтона биљка.

 

 

[[Кајсија]] или ''јерменска шљива'' ({{јез-лат|prunus armenicus}} је аутохтона воћка овог подручја (национални симбол Јермена).

Од дивљих животиња овде обитавају бројне врсте [[глодари|глодара]] и [[гмизавци|гмизаваца]], а од крупнијих сисара [[јелен]]и, [[дивокоза]], [[муфлон]], [[медвед]], [[леопард]], [[пругаста хијена]].

 

 

* [[Географија Јерменије]]

* [[Историја Јерменије]]

* [[Географија Азербејџана]]

 

{{извори}}

* Яндекс. Словари›Большая советская энциклопедия. И. Г. Магакьян.[http://slovari.yandex.ru/~книги/БСЭ/Армянское%20нагорье/ Армянское нагорье.]

* -{Hewsen, Robert H. (2001), Armenia: [http://www.press.uchicago.edu/Misc/Chicago/332284.html A Historical Atlas (1st ed.)], Chicago, IL: University of Chicago Press,}- ISBN 0-226-33228-4

* Халатов В. Ю. [http://www.izdatgeo.ru/pdf/gipr/2006-1/144.pdf Армянское нагорье в путевой прозе русских писателей]

* -{Barbara A. West (2009). [http://books.google.com/books?id=pCiNqFj3MQsC&pg=PA47 Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania]. Infobase Publishing. p. 47. ISBN 978-0-8160-7109-8}-

* -{ Kouymjian, Dickran. "Armenia from the Fall of the Cilician Kingdom (1375) to the Forced Migration under Shah Abbas (1604)" in The Armenian People From Ancient to Modern Times, Volume II: Foreign Dominion to Statehood: The Fifteenth Century to the Twentieth Century. Richard G. Hovannisian (ed.) New York: St. Martin's Press, 1997, p. 1. ISBN 1-4039-6422-X.}-

 

[[Категорија:Планине у Азији]]