Афоризам — разлика између измена

Битне карактеристике афоризама су: језгровитост, мисаоност, духовитост и актуелност. Представља један од најкраћих уметничких жанрова. Најчешће се везује за теме као што су [[политика]], [[друштво]], [[етика]] и [[филозофија]], али и за друге области човековог стварања. Успели афоризам је онај који садржи уметничку оригиналност. Афоризам читаоце никада не оставља равнодушним и увек подстиче на размишљање о ауторовој поруци, која се обично налази у завршници исказа, некад чак и у само једној речи.<ref name="етна">[http://www.aforizmi.org/etna/etna42/etna8.htm Етна - часопис за сатиру, бр. 42, година IV: Његово величанство афоризам, Радомир Животић, 1. децембар12. 2004., Приступљено 7. октобар10. 2012.]</ref>

Исказујући се кроз афоризам, афористичар сваки пут ствара минијатурно, али оригинално књижевно дело, сажето на малом простору, често на неочекиван и помало [[парадокс]]алан начин. Његова „једноставност“ је само добро осмишљена маска иза које се крију бројне асоцијације.<ref name="удк">[http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2011/0350-08611102173I.pdf Сведочанство времена – афоризам, Милина Ивановић-Баришић, UDK: 821.163.41.09-84"19/20", 16. септембра9. 2011., Приступљено 7. октобар10. 2012.]</ref>

Термин је постао познат по збирци кратких медицинских савета под називом „Афоризми“ грчког лекара [[Хипократ]]а („Хипократови афоризми“), сачувани захваљујујћи [[Александријска библиотека|Александријској библиотеци]],<ref name="све_о">[http://www.aforizmi.org/zasto/knjizvr2.htm Афоризми и све о афорзму: Афоризам као књижевна врста I, II и III, Витомир Теофиловић, Приступљено 7. октобар10. 2012.]</ref>, које се може сматрати правим књижевним умећем.<ref name="удк" /> Мада је био познат још у античко доба, антички афоризам је био усредсређен на [[прагматизам|прагматичну]] страну живота, а као жанр је представљао je праву реткост.<ref name="етна" /> и одликовао се краткоћом форме.