Жумберак (планина) — разлика између измена

Жумберак су населили српски православни ускоци и избеглице из [[Сењ]]а, пореклом [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби из Босне, Старе Херцеговине ]] и Србије, који су говорили [[штокавски дијалекат|штокавксим дијалектом]] и били под јуридиксциојом [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. У званичним документима католичке цркве и [[Хабзбуршко царство|Хабзбуршког царства]] ови православни Срби називани су „Рашани или ускоци“ по [[Рашка|Рашкој]], „Срби (Сервиани) или Рашани (Расциани)“, „Власи или ускоци“, „Власи или Рашани“, само Власи, како су православне Србе називали Турци и „шизматици“ по расколу цркава из 1054. године. У изворима, најчешће су називани „Власима или ускоцима“, а ређе „Сервианима или Расцианима“<ref name="хрчак">[http://hrcak.srce.hr/file/44930 Хрчак: „Први марчански гркокатолички бискуп Симеон (1611-1630)“], З. Куделић, Хрватски институт за историју, Загреб (2002), научни рад УДК 262.12(497.5 Мрача) 16</ref>.

[[Краљ Фердинанд Хоенцолерн|Краљ Фердинанд]] је [[5. јун]]а [[1535]]. даровао ускоцима (око 7000) земљиште у Жумберку и на 20 година их ослободио било каквог пореза и рада, уз обавезу да се о свом трошку одазову на краљев позиву војску. То је уједно био и почетак [[Војна крајина|Војне крајине]] на подручју данашње Хрватске.

Под притиском католичке цркве, а касније и [[Аустроугарска|аустријске државе]] [[Марчанска епархија|српски православна епархија са седштем у Марчи]] постепено је превођена у унију, односно покатоличена је, што је коначно довршено у другој половини [[18. век]]а. Један део православних Срба је [[унија|поунијаћен]] и остао је у унији у оквиру [[Гркокатолици|Гркокатоличке цркве]] у Жумберку, где се у [[Крижевци (Хрватска)|Крижевцима]], данас налази седиште грко-католика за цео простор Хрватске и Србије. Један део њих постепено је потпуно преведен у католичку цркву. Поред унијаћења и покатоличења, обављена је и темељно похрваћивање српских ускока у Жумберку, тако да се тамо дана већина изјашњавају као Хрвати. Занимљиво је да се у суседној Словенији у [[Бела Крајина|Белој Крајини]], подручју које се ослања на Жумберак, досељеници истог порекла и групе, већим делом изјашњавају као Срби.<ref name="хрчак" />

Врховни краљевски заповедник у Угарској, гроф Никола Салм поставио је 12. маја 1546. године жумберачког капетана Ивана Ленковића. Иван се заузимао за ускоке и за обнову града [[Жумберак|Жумберка]].<ref>[http://www.mojzumberak.com/zumberak.php?id=9 Мој Жумберак: Капетан Иван Ленковић, приступПриступљено 8. март3. 2013.]</ref>. Године 1951. начињен је попис Ускока под његовом командом. У попису су наведена имена и презимена ускока, подаци о њиховом статусу у крајишкој служби, број јединице којој припадају, плати, као и називи места у којима бораве.<ref>[http://mojzumberak.com/zumberak.php?id=23 Мој Жумберак: 311 жумберачких ускока из 75 села, приступПриступљено 8. март3. 2013.]</ref> Овај попис спада међу најважније крајишке пописе из [[16. век]]а. Из списка се може приметити да је навећи број имена српског порекла, као и то да је највећи број с кореном "вук". Осим тога, попис показује да је романских утицаја било врло мало, али чак се и такви малазе у словенско-романској симбиози.<ref>[http://www.mojzumberak.com/zumberak.php?id=7 Мој Жумберак: „Попис жумберачких Ускока из 1551“, приступПриступљено 8. март3. 2013.]</ref>.