Историја Мркоњић Града — разлика између измена

м
formatiranje; козметичке измене
(сређивање спољашњих веза)
м (formatiranje; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Pogled na Mrkonjić Grad3.JPG|мини|десно|220п|Мркоњић Град]]
[[Мркоњић Град]] је [[Општина Мркоњић Град|општина]] у југозападном дијелу [[Република Српска|Републике Српске]], односно у западном дијелу [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. С обзиром на повољан геостратегијски положај и велико [[руда|рудно]] и [[шума|шумско]] богатство, овај крај се одликује бурном и живописном [[историја|историјом]].
 
 
== Средњи вијек ==
[[СликаДатотека:Bočac stari grad.JPG|мини|220п|десно|Бочац стари град]]
У [[Средњи вијек|средњем вијеку]], ово је био дио жупе Доњи Краји, која је припадала [[феудалац|феудалцима]] Стипанићима-Хрватинићима. О том периоду свједочи 29 некропола и 500-600 пронађених [[стећци|стећака]] (надгробних споменика), који су разасути свуда по општини. Нарочито лијепо су обрађени (архитектонски и ликовно) они у [[Баљвине|Баљвинама]], [[Шеховци (Мркоњић Град)|Шеховци]]ма, [[Густовара|Густовари]] и [[Лисковица|Лисковици]].<ref name="srednji">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080512080104/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/srednji_vijek/ |title=Средњи вијек |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
 
== Настанак града ==
[[СликаДатотека:Krzlar-agina dzamija.JPG|мини|220п|десно|Крзлар-агина џамија]]
Насеље Мркоњић Град је на садашњем мјесту настало [[1593]]. године, када је ту подигао свој [[вакуф (ислам)|вакуф]] (задужбину) кизлар-ага Ђукановић (у народу познат као Крзлар-ага) поријеклом из оближњих Котлина. Он је узет као „[[данак у крви]]“, а када је одвођен у [[Истанбул|Цариград]] овдје су војници убили његовог оца. Крзлар-ага је саградио [[џамија|џамију]], 24 дућана, мусафирхану са 20 димњака, [[турско купатило|хамам]], пекару, мектеб и водовод, за који је [[вода]] доведена са планине Лисине. Посебном вакуфнамом (који се чувао у Земаљском музеју у [[Сарајево|Сарајеву]]) оставио је 690.000 [[акче|акчи]] за унапређење [[трговина|трговине]] и занатства и за издржавање мусафирхане у којој је сваки путник (и његов [[коњи|коњ]]) бесплатно могао бити гост 24 часа.<ref name=zav/>
 
 
== Између два рата ==
[[СликаДатотека:Kolobara.jpg|мини|220п|десно|Центар града]]
У периоду између два свјетска рата, Мркоњић Град је одликовала велика незапосленост, неписменост и слаба здравствена и социјална заштита. У то вријеме класне разлике су постајале све израженије, а посебно тешко је живјело сеоско становништво. Услови за рад су били тешки, а наднице изузетно мале.<ref name="između">{{Cite web |url=http://web.archive.org/web/20080512081828/http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/izmedju_dva_svjetska_rata/ |title=Између два свјетска рата |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
 
== Рат 1992-1995 ==
[[СликаДатотека:MG razaranje.jpg|мини|220п|десно|Ратна разарања]]
Мркоњић Град је током рата у више наврата био гранатиран и том приликом је погинула неколицина становништва и оштећени цивилни објекти.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/hronika/korade_naredio_granatiranje/ Гранатирање града]</ref><ref>{{cite web|author=Goran Obradović |url=http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/29630/lat/Uhapseno-sedam-puma-za-zlocine-nad-Srbima.html |title=Хапшење Пума |publisher=Glassrpske.com |date = 19. 10. 2009. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> У граду је [[12. новембар|12. новембра]] [[1992]]. срушена Крзлар-агина џамија, а исте године је срушена џамија Хамидија<ref>[http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc94/EDOC6999.htm -{Council of Europe}-], , приступПриступљено 7. фебруар2. 2010.</ref> и запаљена католичка црква у насељу Рика.<ref>{{cite web|url=http://www.biskupija-banjaluka.org/TABB/svibanj2005/mrkonjicgrad3svibnja.htm |title=Жупа Мркоњић Град |publisher=Biskupija-banjaluka.org |date= |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> Недалеко од града припадници [[Војска Републике Српске|ВРС]] су [[2. јун]]а [[1995]]. [[Инцидент код Мркоњић Града|оборили]] авион [[НАТО]] снага -{[[F-16]]}-. Његов пилот Скот О`Грејди се катапултирао и шест дана скривао на подручју Мркоњића, док га [[САД|амерички]] [[маринци]] нису спасили шест дана касније.<ref>{{cite web|url=http://www.f-16.net/varia_article10.html |title=Инцидент код Мркоњић Града |publisher=F-16.net |date = 19. 6. 1995. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref> У мјесту [[Оборци]] код [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] су [[13. септембар|13. септембра]] 1995. стрељана 24 Муслимана и 4 Хрвата са подручја мркоњићке општине, који су били на радној обавези. Ово се догодило у зони одговорности [[Први крајишки корпус Војске Републике Српске|Првог крајишког корпуса ВРС]], али није доказано ко је непосредни извршилац.<ref>[http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2780810,00.html?maca=bos-rss-bos-all-1475-rdf Годишњица злочина], приступПриступљено 4. март3. 2009.</ref>
 
У самом граду се нису одвијале борбе све до [[операција Јужни потез|операције Јужни потез]], када су [[10. октобар|10. октобра]] [[1995]]. године [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]] и [[Хрватско вијеће одбране]] заузели Мркоњић Град.<ref name="vjesnik">[http://www.hsp1861.hr/vijesti4/030522zp.htm Вјесник], приступПриступљено 13. новембар11. 2007.</ref> Готово цијело становништво је тада кренуло према [[Бања Лука|Бања Луци]]. Они који су остали су углавном побијени и сахрањени у масовној гробници на православном гробљу.<ref>{{Cite web |url=http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-MRK.htm |title= Злочини почињени у Мркоњић Граду |accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из ове гробнице је ексхумирано 181 тијело<ref>{{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t5970.sr.html |title=Правда стала на граници|accessdate= 11. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.independent.co.uk/news/world/serbs-unearth-181-bodies-in-mass-grave-1303475.html |title=Serbs unearth 181 bodies in mass grave} |publisher=Independent.co.uk |date = 6. 4. 1996. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>, од чега 42 цивила, 136 припадника [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и 3 полицајца српске националности.<ref name="rsrpska">[http://web.archive.org/web/20081024131906/http://www.republikasrpska.net/Vijesti/2008/10/10/Pomen-za-srpske-zrtve-zapadnokrajiskih-opstina/ Помен за жртве], приступПриступљено 24. новембар 2008.</ref> На подручју читаве општине су евидентиране укупно 364 жртве<ref>{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/sjecanje_na_364_zrtve | title= Сјећање на 364 жртве |accessdate= 7. 2. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>, од чега 210 са подручја општине.<ref>[http://www.mrkonjicgrad.com/novosti/ostalo/zlocin_u_mrkonjic_gradu/ Злочин у Мркоњић Граду], , приступПриступљено 7. фебруар 2010.</ref> У јесен и зиму 1995. и почетком 1996. је уништен и велики дио [[индустрија|индустрије]] и [[привреда|привреде]] уопште, као и већина српских вјерских објеката. Према подацима Општинске комисије за процјену ратне штете, уништене су и 3.644 куће и 700 станова, а оштећено је још 6.017 стамбених објеката.<ref>{{cite web|author=08:08 |url=http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=379028 |title=Вијести |publisher=Index.hr |date = 19. 3. 2008. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-09-2007/na-tapetu-hrvatska-vojska-i-snage-hvo |title=Глас јавности |publisher=Glas-javnosti.rs |date = 21. 9. 2007. |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>
 
По [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском мировном споразуму]] Мркоњић Град је враћен [[Република Српска|Републици Српској]] [[4. фебруар]]a [[1996]]. Од тада се овај датум прославља као ''Дан општине''. У град се вратио дио становништва, углавном српске националности.
* [[Злочин у Оборцима]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.nestalirs.com/ekshumacije/mrkonjicgrad/index.html Појединачне и масовне гробнице на подручју општине]
* [http://www.nestalirs.com/ekshumacije/mrkonjicgrad/mgrad/spisak.pdf Списак лица ексумираних из масовне гробнице на градском гробљу]
363.220

измена