Холтер ЕКГ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 16 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1162673
м formatiranje
Ред 7:
[[Датотека:Holter EKG.jpg|мини|upright=1.63|десно|Принцип рада холтер [[ЕКГ]]]]
[[Датотека:Wireless ECG Monitor.jpg|мини|upright=1.56|десно|Савремени бежични холтер [[ЕКГ]]]]
Холтер ЕКГ апарат, је названа по др Норману Ј. Холтеру ({{јез-енгл|Norman J Holter}}), изумитељу мониторинга [[срце|срца]] [[1949]]. Након бројних истраживања и усавршавања клиничка употреба у неинвазивној [[дијагноза|дијагностици]], овог преносног [[ЕКГ]] уређаја почела је током [[1960]].<ref name="ref1">[https://www.researchgate.net/publication/23423927_Telemetry_in_the_clinical_setting Thomas Hilbel, Thomas M Helms, Gerd Mikus, Hugo A Katus, Christian Zugck Herzschrittmachertherapie & Ele.... 10/2008; 19(3):146-54.Telemetric cardiac monitoring was invented in 1949 by Norman J Holter. Its clinical use started in the early 1960s. In the hospital, biotelemetry allows early mobilization of patients with cardiovascular risk and address.]Посећено:, Приступљено 14. фебруара2. 2010.{{ен}}</ref>
 
Старији (гломазни) холтер уређај користио је магнетне траке ([[магнетофон]]ске траке) или стандардне C-120, [[аудио касета|аудио касете]], а запис се бележио брзином од 2 мм/сек. Због ограничених могућности магнетних трака и касета (мали капацитет меморисања података)и извора напајања [[струја|струјом]] (мали капацитет [[акумулатор]]а), први холтер апарати нису били у могућности да региструју ЕКГ сигнал дуже од неколико часова, а онда су се траке и акумулатори морала мењати, што је захтевало ангажовање медицинског техничара, тако да су се апарати у почетку коришћени искључиво код стационарно лечених пацијената. Старији магнетофонски холтери, бележили су сигнале у аналогној технологији (што је резултирало лошим квалитетом снимка, се могућим честим грешкама у запису). Први холтер ЕКГ који је тежио 40 килограма носио је пацијент на леђима, да би касније био замењен касетофоном, чија је првобитна верзија тежила око 2 -{kg}-, а данас мање од 0,5 -{kg}-. (у просеку 100-120 гр). Након сваке нове употребе трака је ишла на обраду а након тог са ње су брисани подаци и трака припремана за другог пацијента.<ref name="ref2"/>
Ред 13:
Данашњи савремени опремљени холетр ЕКГ апарати, користе дигиталну обраду података па су подаци који се меморишу на чврсти диск, флеш картицу (меморијску картицу) или на сличном медијуму, знатно поузданији сигурнији за обраду података који могу бити трајно меморисина на носачу записа. Такође одмах након преузимања података апарат је спремен за даљу употребу (што није био случај код сатријих типова апарата). Како за меморисање дигиталних података, нису потребни електромотори (који су код старих апарата окретали магнетне траке и били највећи потрошачи струје), савремени апарати су јако мали потрошачи електричне енергије и зато имају могућност вишедневног рада без замена батерија.
 
Даља техничка побољшања холтер ЕКГ апарата, довела су и до бољег квалитета снимања, Грешке изазване физичком активношћу пацијента сведене су на минимум, а број операција апарата је зачајно увећан, тако да данас може да врши анализу рада пејсмејкера, израчунавање варијације срчаног ритма, аутоматско мерење срчаних интервала итд.<ref name="ref2">{{Cite web |url=http://www.kardio.ru/profi_1/holter.htm |title= Холтеровское мониторирование], Посећено;Приступљено 14. фебруара2. 2010. {{ру}}</ref><ref>[http://www.medical.philips.com/in/products/cardiography/products/holter/holter.wpd Holter Monitoring на www.medical.philips.com |accessdate= 14. 02. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}} {{ен}}</ref>
 
== Намена ==
Ред 56:
Холтер је у суштини минијатурни 24 часовни ЕКГ-апарат са 2 до 6 грудне електроде које се лепе на површину грудног коша. Апарат је изузетно безбедан и не разликује се по свом изледу од малог канцеларијског [[касетофон]]а. Сам апарат пацијент носи на каишу око појаса или на специјалмом каишу око врата. Старији апарати су били аналогни магнетофонски холтер ЕКГ, јако неудобни за ношење јер су били гломазни и тешки од 200-500 гр, захтевали су чешћу замену батерија и преносних медија<sup>[[Холтер ЕКГ#Историјат|''види историјат'']] </sup>.
 
Данашњи савремено опремљени холтер ЕКГ апарати, дигиталном технологијом бележе података на чврстом диску, флеш картици или меморијској картицу или сличним медијима апарата. Ови апарти су лагани (теже око 100-120 грама) и дозвољавају снимања и до недељу дана а број операција апарата је зачајно увећан, тако да поред стандардних снимања, данас холтер може да врши анализу рада пејсмејкера, израчунавање варијације срчаног ритма, аутоматско мерење срчаних интервала итд.<ref name="ref2">{{Cite web |url=http://www.kardio.ru/profi_1/holter.htm |title= Холтеровское мониторирование], Посећено;Приступљено 14. фебруара2. 2010. {{ру}}</ref><ref>[http://www.medical.philips.com/in/products/cardiography/products/holter/holter.wpd Holter Monitoring на www.medical.philips.com |accessdate= 14. 02. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}} {{ен}}</ref>
 
Снимљени ЕКГ сигнали се преко флеш меморијске картице пребацује на хард-диск компјутера (на коме је инсталиран посебан програм за читање и анализу ЕКГ) који обрађује и анализаира и према потреби штампа снимљене податке. Компјутери и њихов програм омогућава анализу и преко 100.000 срчаних догађаја у 24 часа. Сви добијени подаци могу се архивирати на на разним медијима или се могу одштампати на папиру, ако су саставни део историје болести пацијента.