Цепелин — разлика између измена

'''Цепелин''' је тип [[балон (ваздухоплов)|балона]] [[ваздухоплов]]а на моторни погон<ref name="оксфорд">Оксфорд школска енциклопедија, Књига-комерц (2007), ISBN 978-86-7712-190-7</ref>, којег је развио гроф [[Фердинанд фон Цепелин]] почетком [[20. век]]а, базираног на ранијим нацртима [[Давид Шварц|Давида Шварца]]. Често се користи и реч „'''дирижабл'''“, која потиче од француске речи ({{јез-фр|dirigeable - управљив}})<ref>[http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=дирижабл&Submit=Тражи Вокабулар: дирижабл, приступПриступљено 1. новембар11. 2012.]</ref>.

У питању је летелица лакша од [[ваздух]]а, вретенастог, издуженог облика на сопствени погон. Њоме управља [[пилот]] помоћу великог [[кормило|кормила]]. За доњи део летелице причвршћена је гондола, у коју стају посада и путници. За гондолу је причвршћен [[мотор]], који покреће [[пропелер]]е. Кетање летелице не зависи од [[ветар|ветра]]. За погон се раније користио [[водоник]], а данас се користи [[хелијум]]. Данас је путовање њима угодно, безбедно и тихо. Обично може да прими до 20 путника. С обзиром да може да мирује у ваздуху, цепелин је погодан за фотографисање, надгледање,<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/323985/Policija-nadgledala-dilere-iz-cepelina Блиц онлајн: Полиција надгледала дилере из цепелина, Тамара Марковић Субота, 16. мај5. 2012., приступПриступљено 1. новембар11. 2012.]</ref> снимање тла, као и пренос спортских такмичења из птичије [[перспектива|перспективе]]. Користе се и као летеће [[дизалица|дизалице]], којима се терет може изузетно прецизно спустити на жељено место.<ref name="оксфорд" />

Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина „Хинденбурга“ (LZ129), највећег цепелина на свету, дугог 245 метара. Произведен је у [[Немачка|Немачкој]] 1936. године. Имао је 61 чланова посаде и 36 путника, са две палубе за путнике, једнокреветним и двокреветним кабинама, трпезаријом, библиотеком и салоном и могао је да лети брзином од 125 km/h.<ref name="оксфорд" /> Свој последњи лет започео је из [[Франкфурт]]а [[3. мај]]а [[1937]].<ref>[http://www.airships.net/hindenburg/disaster Аirships.net: The Hindenburg Disaster, приступПриступљено 1. новембар11. 2012.]{{ен}}</ref> Прелетео је [[Атлантик]] за 65 сати.<ref name="оксфорд" /> Међутим, [[6. мај]]а, на пристаништу код [[Лејкхурст]]а, [[Њу Џерзи]], у раним јутарњим сатима,<ref name="оксфорд" /> хиљаде гледалаца присуствовало је пристајању ваздушне лађе, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу, када је страдало 35 од 97 путника и чланова посаде. Тада се радио пренос пристајања чуда немачког инжењерског савршенства, претворио у први медијски спектакл директног преноса велике катастрофе. Тај догађај је запечатио судбину ове гране ваздухопловне [[индустрија|индустрије]]. Од тада се за погон више није користио водоник.<ref name="оксфорд" />

* [http://vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=21538#.UJJmFGmtqJI Восток: За Росатом биће израђен велики беспилотни цепелин 6. јун6. 2012., приступПриступљено 1. новембар11. 2012.]