Италијанска управа за Кварнер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1423581 |
м Исправка шаблона за језик |
||
Ред 1:
'''Italijanska uprava za Kvarner''' ({{jez-it|Reggenza Italiana del Carnaro|el}}) bila je država koju je pesnik i avanturist [[Gabrijele Danuncijo]] ({{jez-it|Gabriele D'Annunzio|el}}) proglasio u [[Ријека (град)|Rijeci]] [[8. septembra]] [[1920]]. godine. Ova samoproglašena država nikad nije dobila međunarodno priznanje i u decembru ju je zamenila [[Slobodna Država Rijeka]].
==Istorija==
Ред 5:
Zbog odluke o mogućoj predaji [[Ријека (град)|Rijeke]] na [[Pariška mirovna konferencija, 1919.|Pariškoj mirovnoj konferenciji]] [[Kraljevina Italija|Italiji]] Danuncijo sa svojim arditima - ''crnokošuljašima'' [[12. septembra]] [[1919]]. zauzima grad i prisiljava britanske, francuske i američke okupacione trupe na povlačenje. [[Kraljevina Italija|Italija]] je radi toga započela blokadu Rijeke zahtevajući od pobunjenika predaju.
Danuncijo je nakon toga proglasio ''Italijansku upravu za Kvarner'' s ustavom koji je sadržavao mnoge elemente kasnijeg italijanskog [[fašizam|fašizma]] i u kojem je on dobio titulu vođe ({{jez-it|duce|el}}). Kako Danuncijo nije priznavao [[Rapalski sporazum]], objavio je rat [[Kraljevina Italija|Italiji]]. Nakon što su brodovi italijanske mornarice bombardovali grad (''Krvavi Božić'') Danuncijo je predao grad u decembru [[1920]].
==Ustav==
Ustav Italijanske uprave za Kvarner ({{jez-it|Carta del Carnaro|el}}) je bio spoj [[anarhizam|anarhističkih]], [[fašizam|protofašističkih]] i [[demokratija|demokratskih]] [[republika]]nskih ideja.
Danuncija se često smatra prethodnikom ideala i metoda italijanskog fašizma. Danuncijo je Ustav napisao zajedno sa sindikalistom Alcesteom De Ambrisom ({{jez-it|Alceste De Ambris|el}}) koji je napravio politički i pravni okvir dokumenta, dok ga je Danuncijo pesnički ulepšao. De Ambris je bio na čelu grupe pobunjenih italijanskih mornara koji su svoj brod predali Danunciju. Ustavom je osnovana korporativna država sa devet udruženja koja su predstavljala razne privredne sektore sa obveznim članstvom. U desetom takvom udruženju kojeg je smislio sam Danuncijo bili bi superiorniji pojedinci.
Zakonodavna vlast sastojala se od dva doma ({{jez-it|Consiglio degli Ottimi|el}} i {{jez-it|Consiglio dei Provvisori|el}}), čije bi zajedničke sjednice ({{јез-ит|Arengo del Carnaro|el}}) odlučivale o međunarodnim sporazumima, dopunama ustava i imenovanju diktatora u slučaju nužde. Ustavom je kao glavnom načelu države određena ''[[muzika]]''.
==Vidi još==
| |||