Артур Зајс-Инкварт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м formatiranje
Autobot (разговор | доприноси)
м formatiranje
Ред 45:
==== Аншлус ====
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 119-5243, Wien, Arthur Seyß-Inquart, Adolf Hitler.jpg|мини|лево|Артур Зајс-Инкварт са [[Адолф Хитлер|Адолфом Хилером]] у [[Беч]]у 1938.]]
После преговора у [[Берхтесгаден]]у [[12. фебруар|12. фебруара]] између Курт фон Шушнига и [[Адолф Хитлер|Хитлера]], Зајц- Инкварт је постављен за министра унутрашњих послова од стране Шушнига<ref name="Аустрија је готова">{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,788262-3,00.html"Аустрија је готова“], ''Time'', 21. март3. 1938., Приступљено 10. 4. 2010.</ref>, али тек након претње Хитлера да ће извршити војну инвазију на Аустрију уколико тај захтев не буде био испуњен. [[11. март]]а 1938., пошто је био суочен са претњама Немачке о инвазији да би био спречен [[референдум]] на којем би грађани гласали о приступању Аустрије [[Трећи Рајх|нацистичкој Немачкој]], Шушниг је дао оставку на место канцелара, а на то место је именован Зајс-Инкварт од стране председника [[Вилхелм Миклас|Вилхелма Микласа]]. Следећег дана немачке трупе су прешле границе Аустрије на [[телеграф]]ски позив Зајс-Инкварта Хитлеру<ref>{{en}}[http://www.historyonthenet.com/Nazi_Germany/anschluss.htm"Аншлус“], Приступљено 10. 4. 2010.</ref>. Тај позив је служио као званични извештај како би се касније оправдала ова акција у очима међународне заједнице. У годинама после рата се говорило да тај позив није ни постојао, већ је служио само као оправдање.<ref>{{en}}[http://www.nizkor.org/hweb/imt/tgmwc/tgmwc-19/tgmwc-19-182-09.shtml"Суђење немачким војним криминалцима“], Приступљено 10. 4. 2010.</ref>. Зајс-Инкварт је такође приликом уласка немачких трупа преко радиа говорио грађанима Аустрије да не пружају отпор Хитлеровим војницима, јер ће им они донети срећу.<ref name="Аустрија је готова" /> Тек [[13. март]]а 1938., када је било сигурно да ће се Аустрија прикључити Трећем Рајху, Зајс-Инкварт се учланио у [[Национал-социјалистичка немачка радничка партија|Нацистичку партију]].<ref>{{en}}[http://avalon.law.yale.edu/imt/judseyss.asp"Пресуда Зајс-Инкварту], Приступљено 10. 4. 2010.</ref>
 
=== Шеф нацистичке Аустрије и јужне Пољске ===
Ред 53:
 
=== Рајхкомесар Холандије ===
После капитулација земаља [[Бенелукс]]а, Зајс-Инкварт је постављен за [[рајхкомесар]]а окупиране [[Холандија|Холандије]] у мају [[1940]]. Био је задужен за цивилну администрацију, за стварање блиске економске сарадње са Немачком и за брањења интереса Рајха. Подржао је стварање национал-социјалистичке партије у Холандији која је створила помоћну полицију нацистима. Друге [[Политичка партија|политичке партије]] су биле забрањене крајем [[1941]]. године, а већина предратних државних службеника је било затворено. Управљање земљом је у великој мери лично контролисао Зајс-Инкварт. Увео је мере за борбу против отпора када је [[штрајк]] широких размера захватио [[Амстердам]], [[Арнем]] и [[Хилверсум]] у мају 1943. Тада се усвојене специјлне пресуде војног суда и колективна казна од 18 милиона [[гулден]]а је изречена. Међутим, на лето исте године 6.200 холандских [[доктор]]а је ступило у штрајк, па је Зајс-Инкварт издао наређење да се доктори затворе. Више стотина доктора је ухапшено, што је допринело да у Холандији уопште није било медицинских услуга неколико недеља. Убрзо потом, због страха Немаца од епидемија, доктори су убрзо и пуштени на слободу<ref>{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,885063,00.html"Холандски доктори у штрајку“], ''Time'', 23. август8. 1943., Приступљено 11. 4. 2010.</ref>. До ослобођења Холандије Зајс-Инкварт је одобрио погубљење од око 800 људи, мада неки извештаји говори да је та бројка била и дупло већа. Од јула 1944. већина Зајс-Инквартових овлашћења су пренета на војну команду у Холандији и [[Гестапо]], иако је он и даље имао велики утицај.
 
У Холандији су постојала четири већа [[концентрациони логор|концентрациона логора]]: [[Концентрациони логор Фехт|Фехт]], [[Концентрациони логор Амерсфорт|Амерсфорт]], [[концентрациони логор Вестерборк|Вестерборк]] и Емен<ref>{{en}}[http://www.cympm.com/map-holland.html"Локација кампова у Холандији“], Приступљено 10. 4. 2010. </ref>. Такође је било и више мањих логора које је контролисала војска, полиција, СС-овци и администрација Зајс-Инкварта. Укупно је око 530.000 холандских цивила противољно радило за Немце од којих је њих 250.000 послато у Немачку на присилан рад. Постојао је и неуспели покушај Зајс-Инкварта да у Немачку шаље само раднике који имају 21-23 године, а [[1944]]. се оглушио о наређење да пошаље још 250.000 радника из Холандије и те године их је послао само 12.000.
Ред 74:
 
Када је чуо своју пресуду да је осуђен на [[Смртна казна|смртну казну]] вешањем рекао је: ''"Смрт вешањем... па, с обзиром на читаву ситуацију, нисам ни очекивао ништа друго. У реду је"''<ref>Г. М. Гилберт, ''Нирнбершки дневник'' (1947), Фарар Штраус, стр. 433.</ref>. </br>
Обешен је [[16. октобра]] [[1946]]. у 54. години заједно са још десет окривљених. Био је последњи који је обешен, у 2:57 ујутру. Последње речи су му биле: ''"Надам се да је ово погубљење последњи чин [[Други светски рат|Другог светског рата]] и да је свет извукао поуку да мир и разумевање треба да владају међу људима. Ја верујем у Немачку."''<ref>{{en}}[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,803997-3,00.html"РАТНИ ЗЛОЧИНИ: Ноћ без зоре“], ''Time'', 28. октобар10. 1946., Приступљено 11. 4. 2010.</ref>
[[Датотека:Dead arthurseyssinquart.jpg|мини|центар|Тело Зајс-Инкварта после вешања]]