Књига проповједникова — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м CarRadovan је преместио страницу Књига проповедникова на Књига проповједникова
Нема описа измене
Ред 1:
{{Књиге Старог завета}}
'''Књига проповедниковапроповједникова''', поред [[Књига о Јову|Књиге о Јову]], [[Приче СоломоновеСоломунове|Прича СоломоновихСоломунових]] и [[ПесмаПјесма над песмамапјесмама|ПесмеПјесме над песмамапјесмама]], спада у мудросну, [[Стари завет|старозаветнустарозавјетну]], [[јудаизам|хебрејску]] књижевност. У [[јудаизам|хебрејској]] [[Библија|Библији]] (хеб. TANAH) она се ставља у [[Списи|Списе]].
 
== Назив ==
Ред 10:
На самом почетку ауторство се приписује [[Соломон]]у ([[968. п. н. е.| 968. п. н. е.]] - [[928. п. н. е.| 928. п. н. е.]]), краљу [[Израел]]а. У питању је књижевни поступак јер се главнина израелске мудросне [[књижевност]]и традиционално приписивала Соломону, као што је Петокњижје било приписивано [[Мојсије| Мојсију]], а [[Псалми]] [[Давид (краљ)|Давиду]].
 
Претпоставља се да је књига настала у другој половини 3.III векавијека п.прије н.хришћанске еере.
 
== Композиција ==
 
У књизи постоје неочекивани прелази са предмета на предмет. Због тога, поред стручњака који сматрају да је Проповедника''Проповједника'' написао један аутор, постоје и мишљења да је у питању делодјело које је написало више аутора.
Унутрашња некохерентност деладјела отежава његову поделуподијелу на посебне целинецјелине и израду плана текста. Вилфрид Харингтон је предложио следећу поделуподјелу:
 
*Увод, 1, 1-3
 
*Први деодио
**Пролог: Досада 1, 4-4, 11
**Четири облика разочарања:
Ред 28:
#Новац 5, 9-6, 12
 
*Други деодио
**Пролог: СмехСмијех 7, 1-7
**Четири облика разочарања:
 
Ред 41:
 
 
Размишљања ПроповедникаПроповједника о испразности земаљских ужитака представљају последњупосљедњу етапу у оспоравању традиционалног учења о земаљској награди за праведнике. Књига проповедниковапроповједникова у том смислу следислиједи за [[Књига о Јову |Књигом о Јову]] и представља даљи развој библијске мисли. Традиционалном учењу супротстављао се живот. Било је потребно пронаћи решењерјешење које сам живот неће моћи да оспори. ПроповедникПроповједник доводи у сумњу устаљено мишљење да праведник мора да буде срећан. Праведан човек може имати све, па да опет не буде задовољан. Са тог аспекта представља другу страну слике која је дата у Књизи о Јову (човек може да страда без кривице). Проповедник се супротставља мишљењу по којем је смисао људског живота у достизању и остварењу земаљске среће. Тврдећи да су земаљска радост и срећа испразни, усмерава ученике према оностраном, које следислиједи после божанског суда.
 
== Литература ==
 
* Свето Писмо, Старог и Новог завјета; Ђ.Даничић, Вук Стеф. Караџић; Југословенско библијско друштво; Београд
* Wilfrid Harrington, Uvod u Stari Zavjet, Zagreb, 1987
 
==Спољашње везе==