Јустин Филозоф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 42 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q185117 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Јустин Филозоф''' (или '''Јустин Мученик''')([[105]] - [[165]]) је [[рано хришћанство|ранохришћански]] филозоф, [[теолог]] и мученик. Био је антички образован, на садржајима [[Платонизам|платонизма]] и [[Стоицизам|стоицизма]].
== Живот ==
Рођен је око [[105]]. године у Флавијевом Неапољу (-{Flavia Neapolis}-, раније Сихем, данас Наблус), у Самари, [[Палестина]]. Јустинов отац -{Priscus}- је имао латинско име, а деда Бахус грчко.<ref name=autogenerated2>[http://www.siont.net/magazin/arh/010/03.htm 10/2002. - Justin mučenik / James C. Hefley
У ранијој фази свог филозофског истраживања, Јустин се био „предао“ учитељу стоику, у нади да превазиђе „обично“ људско становиште. [[Стоици]] су обећавали да човек, ако проучава природу, може научити како да свој живот, сваки догађај, препреку или околност, стави у универзални контекст, чиме човеку омогућава приступ у божанску сферу. Јустин каже да га је обесхрабрило што је његов учитељ ретко говорио о божанској сфери и спречавао питања о том предмету. Зато је Јустин прешао другом учитељу, филозофу [[перипатетичари|перипатетичару]]. После неколико дана, када је његов учитељ затражио плату за часове, Јустин је, згађен, прекинуо студије, закључивши да „тај човек уопште није филозоф“. Али, није се предавао. Отишао је учитељу [[питагорејци|питагорејцу]], који се понудио да Јустина научи физичкој и менталној дисциплини која ће му душу ускладити са божанском сфером. Када је чуо да мора савладати астрономију, математику и музику пре него што почне да „схвата шта чини живот срећним“, Јустин је напустио и тог учитеља. Након силне потраге, Јустин је најзад поверовао да је нашао прави пут у учењу једног сјајног [[платонизам|платоничара]]. Већ је, како каже, учинио велики корак ка просветљењу. Веровао је да ће ускоро моћи да уздигне свој дух и схвати божанско.<ref name=autogenerated3>Елен Пејџелс, Порекло Сатане, библиотека Печат, Рад, Београд</ref> Али, ускоро ће се десити нешто што ће променити његов живот.
== Преобраћење ==
[[
Јустин је једног дана отишао са пријатељима у [[амфитеатар]] да посматра [[гладијатор]]ске борбе, одржаване у част [[цар]]ских рођендана. Био је запрепашћен кад је усред арене угледао групу осуђеника које су водили дивљим [[звери]]ма. Смирена храброст којој су ови људи чекали сурово јавно погубљење запањила га је, поготово кад је дознао да су то неписмени људи, хришћани, које је римски сенатор Такит назвао „класом љјуди омрзнутом због сујеверја“. Јустин је био дубоко потресен, јер је видео како скупина необразованих људи постиже врхунско достигнуће доступно филозофу. Ово достигнуће јесте, по мишљењу [[Платон]]а и стоика Зенон, а човекова способност да смирено прихвати смрт. Док је посматрао, Јустин је схватио да присуствује натприродном догађају, [[чудо|чуду]]; и да су ти људи на неки начин пронашли велики, непознати извор [[моћ]]и. Као што је Јустин сазнао касније, њихово запањујуће самопоуздање је проистицало из убеђења да њихова мука и смрт убрзавају Божју победу над снагама зла, оваплоћеним у римском суду који им је изрекао пресуду, и такође, у гледаоцима као што је сам Јустин.<ref name=autogenerated3 />
Нешто касније, шетајући пољем близу мора, Јустин је неочекивано наишао на старца који је био члан дотичне заједнице. Најпре је старац питао Јустина о његовим студијама филозофије, али уместо да буде задивљен, као што је Јустин очекивао, старац му је упутио изазов рекавши да му филозофија никад неће донети [[просветљење]]. Старац је тим питањем погоди суштину, јер Јустин од филозофије није тражио само интелектуално разумевање света. Разговарајући са старцем, Јустин је увидео да је наишао на процес чију дубину интелект не може схватити. Према старчевим тврдњама, човек мора примити [[свети Дух|божански дух]], силу далеко већу од наше разумске моћи, силу која „осветљава дух“. Стари хришћанин је довео у питање његову главну премису – да људски дух може спознати Бога сопственом снагом. Старац је изразио Јустинову највећу бојазан: да он губи време, да људски дух, без обзира на образовање и капацитет, не може достићи свој циљ, не може сам спознати Бога.<ref name=autogenerated3 />
После жучне расправе са старцем и велике унутрашње борбе, Јустин увиђа да су хришћани пронашли приступ огромној, божанској сили, увек присутној, сили коју су на земљу донели хришћански обреди као што је, пре свега, крштење. Пре него што је отишао, старац је младићу наложио:
Ред 29:
Од његових многобројних грчких списа сачувана су два:
* Прва апологија
* Дијалог са Јудејцем Трифоном, у коме, описивује своје преобраћање у [[хришћанство]].
Јустин филозофију види као „најдрагоценији дар Божји“ који човека поново води [[Бог]]у. Он сматра да је грчка филозофија прирема за хришћанство, стога није неистинита већ само парцијална. Стварање света, па и рођење Исуса од Бога, објашњава у [[неоплатонизам|неоплатонском]] смислу. Написао је две апологије у којима се служи [[Платон]]овим појмовима ([[Демијург]]), али и новоплатоничарским појмовима ([[еманација]]). Он доказује да хришћанске истине и филозофија имају исти извор - божански [[логос]]. Сократов логос, који је Грцима саопштио истину, исти је онај који је просветлио и варваре, задобивши телесни облик човека, Исуса Христа. Тако он многе грчке филозофе ([[Хераклит]]а и [[Сократ]]а, на пример) убраја у хришћане. Сократа доживљава као претходницу Исуса, будући да је и он био жртва за истину и да је, као и хришћани, у почетку био проглашен за атеисту. Ипак, филозофима претпоставља пророке који су изнад сваког доказа „достојни сведоци истине“, а њихове речи „једина поуздана и корисна филозофија“. Знање о богу, или истинска филозофија, може да се постигне само [[откровење]]м.
Ред 39:
Јустин је приведен око [[165]]. године у [[Рим]]у за време прогона хришћана цара [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]]. Он је с неколицином хришћана приведен Рустику, римском префекту. Један извештај из црквене историје чува успомену на тај судски процес.<ref name=autogenerated2 />
[[
:Судија: „Сместа да сте исказали поштовање боговима и потчинили се цару!"
:Јустин: „Поштујући Христа, никоме не чинимо зло."
Ред 62:
<div class="references-small">{{reflist}}</div>
== Литература ==
* Јустин Филозоф: Разговор с Јудејцем Трифоном, „Источник“, 13/95
* Филозофски речник
* Милан Тасић, Философија
* Речник филозофских појмова
* Раде Нешковић, Средњовековна филозофија
* Волфганг Бухвалд, Писци Филозофи Теолози
* Виљем Риз, Речник филозофија и религија
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Justin the Philosopher}}
* {{sr}} [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=1&a=1&date=6-2006 Свети мученик Јустин Философ] (Николај Велимировић)
|