Ћелијска мембрана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 60 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q29548 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Ћелијска мембрана''' (плазма мембрана) је омотач који је у [[еукариоте|еукариотској ћелији]] присутан на површини ћелије, али и у њеној унутрашњости где ограничава поједине [[органела|органеле]]. Мембрана обезбеђује услове за одвијање свих [[животни процеси|животних процеса]] и одржава разлике између [[интрацелуларни|унутарћелијске]] и ванћелијске средине. Истовремено, плазма мембрана успоставља контакте са другим ћелијама и ванћелијском средином и размењује [[супстанца|супстанце]] са њима.
== Структура мембране ==
[[
Ћелијска мембрана је изграђена од [[липид]]а и [[протеин]]а, којима су придружени [[полисахариди]]. [[Липид]]и и [[протеин]]и су дакле основне градивне супстанце мембране и у просеку је количина липида једнака количини [[протеин]]а. Присуство полисахарида у мембрани откривено је касније.
Ред 25:
Код животињских ћелија се за протеине спољашње површине мембране везују полисахариди (шећери), градећи [[гликопротеин]]е и [[гликолипид]]е. Они граде омотач назван [[гликокаликс]] („слатки омотач“). Улоге гликокаликса су да штити мембрану од оштећења, прима сигнале из околне средине, успоставља комуникације између ћелија и др. Под [[електронски микроскоп|електронским микроскопом]] се види као сомотаст, маљав омотач приљубљен уз површину ћелије.
== Размена супстанци са околином ==
Ћелијска мембрана је ''селективно пропустљива'' (''семипермеабилна'') што ћелији омогућава да контролише размену супстанци и тако штити сталност састава унутрашње средине.
Постоје два основна начина којима ћелија обавља размену са околном средином:
# '''транспорт''' малих молекула кроз мембрану (кроз канале у протеинима или помоћу протеина носача, који се не може уочити под микроскопом);
# '''цитоза''' - уношење и избацивање крупних молекула у чему сама мембрана активно учествује, што се може уочити под микроскопом; процеси се називају ендоцитоза и егзоцитоза.
=== Транспорт молекула кроз мембрану ===
[[
Транспорт кроз мембрану може бити:
* активан и
* пасиван.
==== [[Пасиван транспорт]] ====
При пасивном транспорту молекули се крећу кроз мембрану захваљујући разлици у концентрацији са једне и друге стране мембране, односно из средине са већом у средину са мањом концентрацијом (низ [[хемијски градијент]]), при чему се [[енергија]] не троши. Облици пасивног транспорта су:
* [[осмоза]],
* [[дифузија]] и
* [[олакшана дифузија]].
* '''Дифузија''' је транспорт молекула кроз мембрану из средине са већом у средину са мањом концентрацијом све док се концентрације не изједначе. Супстанце растворљиве у липидима чији су молекули мали пролазе брзо кроз мембрану слободном (простом) дифузијом (тако се преносе гасови -{O}-<sub>2</sub> и -{CO}-<sub>2</sub> у плућима и [[Ткиво (биологија)|ткивима]]). Супстанце које нису растворљиве у липидима пролазе процесом олакшане дифузије.
Ред 49:
* '''Олакшана дифузија''' је транспорт супстанци које се не растварају у липидима, низ хемијски градијент, али помоћу [[молекул носач|молекула носача]] (зато се назива олакшана дифузија). Молекул носач је протеин који пролази кроз липидни двослој и садржи место за које се молекул везује. Олакшаном дифузијом се транспортује [[глукоза]]. Овај начин транспорта регулишу [[хормон]]и. На пример олакшану дифузију глукозе регулише [[инсулин]].
* '''Осмоза''' је дифузија воде кроз мембрану. Молекули воде се крећу из средине са мањом концентрацијом (ту је више воде) у средину са већом концентрацијом растворених супстанци (ту је воде мање). Притисак који је потребан да би се спречила осмоза је [[осмотски притисак]]. Осмотски притисак је већи што је концентрација раствора већа и обрнуто. Ако се ћелије налазе у [[раствор]]у, вода ће тежити да прође кроз ћелијску мембрану у циљу да се изједначе количине воде са обе стране мембране. Тако, ако ћелију ставимо у [[хипотоничан раствор]] (раствор који је мање концентрације у однос на саму ћелију) доћи ће до улажења воде у ћелију, до њеног бубрења и прскања. У [[хипертоничан раствор|хипертоничном раствору]] (концентрованији од раствора у самој ћелији), вода ће излазити из ћелије и она ће се смежурати. Због тога је веома важно да се одржава сталан осмотски притисак, односно количина воде у организму што се назива [[осморегулација]]. Код сисара се осморегулација врши преко [[бубрег]]а – вишак воде из [[крв]]и прелази у [[мокраћа|мокраћу]].
==== Активан транспорт ====
[[Активан транспорт]] се врши насупрот хемијском градијенту – супстанце се транспортују из средине са мањом у средину са већом концентрацијом, помоћу протеина носача и уз утрошак енергије.
Ред 59:
[[Натријум-калијум пумпа]] има главну улогу у стварању [[мембрански потенцијал|мембранског потенцијала]] животињских ћелија. Мембрански потенцијал или потенцијал мировања је електрични [[напон]] који постоји између унутрашње (негативно наелектрисане) и спољашње стане (позитивно наелектрисане) мембране нервне и мишићне ћелије у стању мировања, односно пре њиховог [[надражај|надраживања]]. Када се ове ћелије надраже, онда потенцијал мировања постаје [[акциони потенцијал]] – нерви импулс, при коме се обрће поларизованост мембране тако да унутрашња страна постаје позитивно, а спољашња негативно наелектрисана.)
=== Ендоцитоза и егзоцитоза ===
[[Макромолекул]]и као што су протеини, полисахариди, [[полинуклеотид]]и или чак читаве ћелије (нпр. [[бактерије]]) не могу пролазити кроз мембрану ни једним од наведених типова транспорта. Уношење и излучивање великих молекула обавља се активним учешћем мембране при чему она образује [[везикула|везикуле]], а процеси се називају:
Ред 75:
Док скоро све врсте ћелија непрекидно уносе течности и растворене молекуле пиноцитозом, фагоцитозу могу да врше само посебне ћелије – [[фагоците]] (нпр. [[леукоцит]]и врше фагоцитозу бактерија).
* '''Егзоцитоза'''
Процесом егзоцитозе у ванћелијску средину доспевају супстанце које ћелија треба да одстрани (супротно ендоцитози). Такви су хормони и [[ензим]]и чија се функција испољава изван ћелије која их је синтетисала, као што нпр. ћелије [[панкреас]]а излучују [[инсулин]]. Око супстанце, која треба да се избаци ван ћелије, се образује везикула. Везикула се креће ка површини ћелије, њена мембрана се уједињује са ћелијском мембраном, а садржај везикуле бива избачен.
Ред 81:
==Литература==
* Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
* Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
* Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
Линија 91 ⟶ 90:
{{Commonscat|Cell membrane}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Ćelijska_membrana BioNet Škola]
* [http://zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/biologija%20celije%202.php Bioskolos]
{{-}}
Линија 100 ⟶ 99:
[[Категорија:Ћелија]]
[[Категорија:Органеле]]
{{Link GA|lt}}
| |||