Ћилибар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 67 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q25381 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 8:
| система =аморфна
}}
[[
'''Ћилибар''' или '''јантар''' је [[фосил]]на [[смола]], која се употребљава за израду [[накит]]а и лакирање. Иако није [[минерал]], јер нема [[кристална структура|кристалну структуру]], сматра се драгим камењем. [[Грчки језик|Грчки]] назив за ћилибар је електрон, те одатле потиче и назив за [[електрицитет]] (приликом трљања, ћилибар се наелектрише). Ћилибар се добијао из [[четинари|четинарског]] дрвета ''-{[[Pinus succinifera]]}-'', које је изумрло. То је тврди ломљиви материјал, ароматичан, [[растворљивост|растворљив]] у [[киселина]]ма. Обично је полутранспарентан са сјајном површином. Могуће га је полирати. Садржи сукцинатну киселину у комплексираном облику. Синтетички ћилибар је фенол-формалдехидна (или друга) [[смола]]. Јантарно уље је смеса [[терпен]]а и користи се за лакирање.<ref>-{J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill}-, 2002 ISBN 978-
== Распрострањеност ==
Налазишта ћилибара се могу наћи у многим земљама света. Најпознатија налазишта у [[Европа|Европи]] су она у балтичким земљама, 90% ђилибара се добија у руском [[Калининград]]у, остало у [[Естонија|Естонији]], [[Литванија|Литванији]], [[Пољска|Пољској]] и [[Немачка|Немачкој]]; има га у [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Аустрија|Аустрији]] и на [[Сицилија|Сицилији]]. У Америци га има највише у [[Доминиканска Република|Доминиканској Републици]].
Балтички ћилибар је настао у [[терцијар]]у, већим делом у [[олигоцен]]ској епохи пре 40-60 милиона година.
== Порекло ћилибара ==
Почетком 19. века сматрало се да ћилибар потиче искључиво из области [[Балтик]]а. Пруски хемичар [[Ото Хелм]], полазећи од чињенице да балтички ћилибар садржи висок степен сукцинатне киселине, закључио је да балтички карактерише најмање 3% ове супстанце. Годинама је проценат сукцинатске киселине био тест за утврђивање порекла ћилибара.
Ред 23:
Осим методе инфрацрвене [[спектрографија|спектрографије]], за утврђивање састава ћилибара користе се још и [[гасна хроматографија]], [[хроматографија танког слоја]], [[Masena spektrometrija|спектрометрија масе]], [[Нуклеарна магнетна резонанција|нуклеарно магнетна резонанца]], [[неутронска активизација]]. Ове методе дају углавном сличне резултате и могу да послуже за проверу резултата инфрацрвене спектрофрафије, која је најједноставнија, најбржа и најекономичнија, за утврђивање порекла ћилибара.<ref>[[Александар Палавестра]], Анализе ћилибара и модел праисторијске трговине, САНУ, Београд, 1992.</ref>
== Референце ==
{{
== Спољашње везе ==
Ред 31:
[[Категорија:Драго камење]]
{{Link FA|de}}▼
{{Link FA|af}}
▲{{Link FA|de}}
| |||