Аграрна политика у Кнежевини и Краљевини Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м navodnici |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
=== Почетак аграрних реформи ===
[[
У почетку изградње [[Србија|Србије]] као самосталне државе, за српско сељаштво важило је турско аграрно законодавство. Економска експлоатација сељаштва настављена је не само због присуства [[Турци|турских]] [[спахија]], него и због чињенице да је целокупан турски управно-судски апарат, после споразума [[Милош Обреновић|кнез Милош]] - Марашлија и [[султан]]ових [[ферман]]а и [[1815]]. и [[1816]]. имао главни задатак да штити њихове интересе.
Ред 7:
Упоредо са истискањем турске политичке власти из [[Београдски пашалук|Београдског пашалука]], Милош је настојао да српско сељаштво ослободи турских спахија. Уважавајући принцип да земља припада ономе ко је обрађује, он је, пренебрегавајући спахијско право и спахијски интерес, једнима давао потребну земљу, а другима одузимао сувишак, а сељацима допуштао и пресељавање из једног места у друго. Самовласно ослобађајући досељенике плаћања [[данак|данка]] за неколико година, кнез је угрожавао чак и султанова суверено право.
=== Политика аграрних права ===
Постигавши [[хатишериф]]ом из [[1830]]. укидање турског [[Феудализам|феудалног]] система у Србији, што је хатишерифом из 1833. и потврђено, кнез Милош је даље решавање аграрног питања преузео на себе. Он је одређивао величину поседа, забрањивао прекомерно захватање и стварање великих поседа,
* земља по ослобођењу, сходно [[обичајно право|обичајном праву]] и циљу револуције, остане у рукама сељака који су је обрађивали под спахијском управом;
* да се празна земља може заузимати и додељивати онима који имају недовољно или уопште немају земље, и то нарочито досељеницама, али само у мери колико ће им бити потребно за могућу властиту обраду и исхрану и да земља као општенародно добро не може бити предмет слободног захватања и стицања, како је не би зграбили и закупили појединачне породице и великаши који би наличили на спахије.
Сматрајући да стални сељачки посед представља земљу наслеђену од предака ([[баштина]]) и крчевину, и да су у борби за ослобођење од турског ропства учествовали сви, због чега свако има право и да задржи земљу која му омогућава егзистенцију,кнез Милош дуго није признавао право куповине земље и право захватања и ограђивања већих површина, односно стварање домаће [[Аристократија|аристократије]]. Он је тежио да уз одржавање политичке једнакости одува и економску равнотежу приликом поделе земље турских спахија. Штавише, спречавао је покушаје појединаца да куповином турских приватних имања у [[варош]]има дођу до већих површина.
Ред 26:
Једна од мера аграрне политике кнеза Милоша је и његов указ од 8. марта [[1827]]. о груписању и ушоравању сеоских насеља. Први прописи о заштити „сељачког окућја“ укинути су [[Српски грађански законик|Грађанским закоником]] из [[1844]], а поново су уведени [[1861]]. Дефинитивну форму ови прописи добили су 1873. укључивањем у нови Грађански судски поступак, изменом параграфа 471, т.4а, а важили су, уз допуне из 1893, до 1929. У овом периоду установом „окућја“ од продаје се штитило:
* пет дана орања за сваку „пореску главу";
* кућа са пољопривредним зградма и двориштем површине до једног дана орања;
* [[плуг]], кола, два [[во]]ла, два [[коњ]]а, [[крава]], десет [[овца|оваца]], пет [[свиња]], пет [[коза]];
* основни пољопривредни алат;
* количина хране потребна за домаћинство донове [[жетва|жетве]].
Ову имовину сељак није смео да задужи код приватних поверилаца, а код државних и друштвених кредитних установа само изузетно, мада ни тада није могао заложити кућу, двориште и површину до два дана орања.
Ред 64:
== Литература ==
* Д. Ћосић, ''Пољопривредна криза у нашој земљи'', Бг 1926.▼
* С. Шећеров, ''Из наше аграрне политике'' 1919-1929.▼
▲*Д. Ћосић, ''Пољопривредна криза у нашој земљи'', Бг 1926.
* Ј. Петровић, ''Окућје и заштита земљорадничког минимума'', Бг 1930;▼
▲*С. Шећеров, ''Из наше аграрне политике'' 1919-1929.
* Р. Љушић, ''Кнежевина Србија 1830-1839'', Бг 1986.▼
▲*Ј. Петровић, ''Окућје и заштита земљорадничког минимума'', Бг 1930;
* В. Стојанчев, ''Милош Обреновић и његово доба'', Бг 1990.▼
▲*Р. Љушић, ''Кнежевина Србија 1830-1839'', Бг 1986.
▲*В. Стојанчев, ''Милош Обреновић и његово доба'', Бг 1990.
== Види још ==
|