Санстефански споразум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у [[Беч]], потом у [[Берлин]] да брани српска становишта код министра иностраних дела [[Андраши]]ја и канцелара Ота фон [[Бизмарк]]а. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети значајну корист.
Све до Сан Стефана [[Милан Обреновић|кнез Милан]] је био одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c [[Турска|Турском]] као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]].<ref>http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.html</ref>
=Извори=
| |||