У [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а село је управно припадало [[Велешка каза|велешкој кази]] [[Османско царство|Османског царства]]. Каза је до [[1901]]. била део [[Солунски вилајет|Солунског вилајета]], да би од [[1901]]. постала део [[Скопски санџак|Скопског санџака]] [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]]. По статистици [[ТурскоОсманско царство|Турског царства]] за вилајете [[Једренски вилајет|Једренски]], [[Битољски вилајет|Битољски]] и [[Солунски вилајет|Солунски]] за [[1873]]. село је имало 35 домова и 126 становника „Бугара“. Статистика заправо даје број верника [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]].<ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр. 180 - 181.</ref> Село је [[1907]]. ушло у српску [[четник|четничку]] организацију<ref> Георгиев, Величко, Стайко Трифонов, История на българите 1878 - 1944 в документи, том 1 1878 - 1912, част втора, стр. 298.</ref> и као патријаршијско, са српском школом и српским свештеником, остало до [[1912]].
