Разговор:Јункерс Ju 87 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
:Видео на снимцима, тражио и копао по нету па нашао ову књигу "Aircraft of the Luftwaffe,1935–1945". Има ту још простора за анимације, пре свега зато што су Немци имали неколико начина понирања (у суштини се своде на исто али питање је начина отпочињања понирања: некад директно на доле, некад у страну па доле итд.).--[[Корисник:Aleksej fon Grozni|Ђоле]] ([[Разговор са корисником:Aleksej fon Grozni|разговор]]) 11:22, 29. март 2013. (CET)
::Да, све зависи од тактичке ситуације и погодности. Најмањи је губитак висине и најлакше је „вађење“ при оном маневру, који си приказао у основној анимацији.-- <font face="verdana">[[User:Sahara|<span style="background:#70CCDA;color:#FFD700;padding:0 1px">Сахара</span>]][[User talk:Sahara|<span style="background:#F0F8FF;padding:0 1px;color: #BCD4E6;"><small>разговор</small></span>]]</font> 11:28, 29. март 2013. (CET)
:::То су користили приликом напада на тврђаву Брест. Један Стафел штука је направио прави хаос, имали су тачно издефинисане циљеве и приликом обрушавања су се раздвајали, свако је бацао бомбе на своју мету. У каснијим фазама рата, када се појавио и Ла-5 престали су са оваквом употребом. Пилоти на Лавочкинима су јурили у директне нападе, ваздушно хлађени мотор им је служио скоро као "штит", био је мање рањив од мотора на водено хлађење. А и појачало се совјетско ваздухопловство, после су летели појединачно. Има један добар Вошеншау са Штуком, неки напад зими, мислим 1945. Један авион, успешан напад.--[[Корисник:Aleksej fon Grozni|Ђоле]] ([[Разговор са корисником:Aleksej fon Grozni|разговор]]) 11:34, 29. март 2013. (CET)
| |||