Љубомир С. Јовановић — разлика између измена

нема резимеа измене
| држава_смрти = [[Краљевина Србија]]
}}
'''Љубомир С. Јовановић''' „Чупа“ ([[1877]]—[[2425. јун]] [[1913]]<ref name="НАР">[[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 2, 181.</ref>) је српски новинар, четник и национални револуционар.
 
== Биографија ==
 
Родио се у [[Брезова (Ивањица)|Брезови]] [[1877]].<ref name="НАР"/> Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у [[Београд]]у. Уписао је права на [[Велика школа|Великој школи]] али му је студирање ометало политичко деловање. Године [[1903]]. због учешћа у [[мартовске демонстрације|мартовским демонстрацијама]] у [[Београд]]у против [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] оптужен као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра приморан је да бежи чамцем у [[Земун]], који је тада био у саставу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]].<ref name="НАР"/> Након тога отишао је у Беч, а након [[Мајски преврат|Мајкског преврата]] враћа се у [[Србија|Србију]].<ref name="НАР"/> Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљава се четничким покретом. Придружује се фебруара 1905. чети [[Аксентије Бацетовић|Аксентија Бацетовића]] Бацете<ref name="НАР"/> и одлази на [[Козјак]] као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији [[1905]]. враћа се у [[Београд]] и наставља и завршава студије права<ref name="НАР"/> успут се бавећи новинарством. Једно време боравио је у Бриселу, али ни тада не прекидајући везу са националним покретом. Био је иницијатор стварања [[Црна рука|Црне руке]] [[1911]]. и њен члан.<ref name="НАР"/> Био је покретач и уредник листова [[Словенски југ]] и [[Пијемонт]]. По избијању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] одазива се мобилизацији и укључује се као резервни официр у борбе. РањенУчествује јеи у колено[[Други наконбалкански чегарат|Другом себалканском рату]] против Бугарске у болницилето [[1913]]. Рањен је у колено у борбама крај [[Скопље|СкопљуВелес]]а. Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро [[25. јун]]а [[1913]].<ref>[http://www.badnjak.com/forum/viewtopic.php?f=4&t=957&start=10 СРПСКА МИТОЛОГИЈА • Преглед теме - Omiljeni srpski vladar], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>.<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/12/article-11.html Srpsko Nasledje], Приступљено 28. 3. 2013.</ref>
 
== Извори ==