Википедија

Манастир Вујан — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 6:
| гдужина = 20.453889
| држава = {{СРБ}}
| година оснивања = [[средњи вијек|средњи век]]
| ктитор =
| локација = [[Вујан]]
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
}}
'''Манастир Вујан''', [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], налази се на шумовитој падини под врхом планине [[Вујан]], на средини пута између [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] и [[Чачак|Чачка]].
Припада [[Епархија жичка|епархији жичкој]].
[[Храмовна слава]] је [[Гаврило|Сабор светог Архангела Гаврила]].
 
Није познато када је основан али свакако потиче из [[средњи веквијек|средњег века]].<ref name="opština">[http://www.gornjimilanovac.org.rs/sr/kultura/manastir_vujan.htm Манастир Вујан], општина Горњи Милановац</ref>
 
Име, [[планина Вујанвујан|планине Вујан]] и манастира Вујан, потиче од старе српске речи ''ујити'', ''вујити'' или ''хујити'', јер се на планини стално чује звук хујања [[ветра]], који се спушта низ [[планина|планину]] преко густе столетне [[шума|шуме]].<ref name="pravoslavlje901">Слободан М. Радуловић: [http://www.pravoslavlje.spc.rs/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/ Вујански крст Патријарха Павла]</ref>
 
Садашњи манастирски игуман је [[Јован Никитовић]].
Ред 23:
== Архитектура ==
 
Црква је једнобродна грађевина заведена сегменичнима [[свод]]овима. Над [[припратанартекс|припратом]] је, уместо [[купола|куполе]], узидана непропорционална [[Куле|кула]]-[[звоник]], округаоног облика. Споља је призидан дрвени [[нартекс]]. Испод профилисаног кровног венца, цркву опасује декоративни [[фриз]] слепих [[аркада]].<ref name="opština"/>
 
Данашња [[црква светог арханђела Михаила]] саграђена је [[1805]]. године. [[Ктитор]] цркве је [[Никола Милићевић Луњевица]].<ref name="opština"/>
Ред 30:
 
Првобитни живопис из [[1805]]. године је уништен а део старог [[иконостас]]а из [[1808]]. године који су по једном запису радили [[Стојан Михајловић|Стојан]] и [[Јеремија Михајловић]], стари [[изограф]]и, премештен је у цркву свете Богородице у [[Горња Трепча (Чачак)|Горњој Трепчи]].<ref name="opština"/>
Садашње [[фреска|фреске]] су без веће уметничке вредности и потичу из [[1939]]. и [[1943]]. године.
 
Остао је само стуб од часне трпезе као спомен на време Немањића.<ref name="pravoslavlje901"/>
Ред 36:
== Историја ==
 
Почетком [[14. век]]а, за време [[краљстефан Урош II Милутин|краља Милутина]], [[монаштво|монаси]] са [[Света гора Атонска|Свете горе Атонске]], бежећи пред најездом одметнутих [[католицикатоличка црква|католичких]] [[плаћеник]]а [[каталани|каталана]], устројили су монашки живот у [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларској клисури]].
Основали су манастир ''Обровин'', на километар ипо удаљен од места где се данас налази манастир Вујан.<ref name="pravoslavlje901"/>
 
Манастир Обровин је име добио по ''сакупљању'' или ''обревању народном''.
Обровин је био место где су се одржавали [[народни сабор]]и и састанци.
После страшних злочина над [[српски народсрби|српским народом]] од стране [[Турци|Турака]], предвођених [[Синан-паша|Синан-пашом]], [[1597]]. године манастир је запустео.<ref name="pravoslavlje901"/>
 
== Мошти ==
 
Мошти „Вујанског светитеља“ остале су унутар храма, крај јужног зида припрате. Десет година касније, до ових светих моштију биће положено тело [[устанициустанак|устаничког]] војводе [[Лазар Мутап|Лазара Мутапа]].<ref name="pravoslavlje901"/>
 
Уз јужни зид цркве сахрањен је и [[газда Никола Луњевица]]. Аманет Николе Милићевића да буде сахрањен у тој цркви осам година након његове смрти није одмах испуњен. То је учинила тек 60 година касније његова унука, краљица [[Драга Обреновић]]. На надгробном споменику код јужног зида, исписала је [[1902]]. године посвету: ''"Своме милом деди, војводи Николи Луњевици, Драга Обреновић, краљица Србије"''.<ref name="pravoslavlje901"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Вујан”