Главни народноослободилачки одбор за Србију — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
'''Главни народноослободилачки одбор за Србију''' је било тело [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] у [[Србија под немачком окупацијом|окупираној Србији]], а одиграо је значајну улогу у стварању народне власти у Србији.<ref name="Kobsa">Кобса, Леополд; Љубљановић, Срећко; Растић, Маријан. ''Илустрирана повијест народноослободилачке борбе у Југославији 1941-1945'', Стварност, Загреб, 1973., стр. 46. {{Цитат|У Ужицу је основан Главни НОО за Србију који је до 29. студенога, одиграо значајну улогу у стварању народне власти у Србији.|Кобса ет ал., 1973, 46.}}</ref> Вероватно је основан у [[Ужице|Ужицу]], [[17. новембра]] [[1941]]. године,<ref name="Stoj">Стојчевић, Драгомир <small>(гл. ур.)</small> ''Зборник радова из правне историје посвећен Алберту Вајсу'', Институт за правну историју на Правном факултету у Београду, Београд, 1966, [http://books.google.hr/books?lr=&cd=6&id=pi4OAQAAIAAJ&q=glavni стр. 259.] {{Цитат|У Србији главни НОО, који је основан 17. новембра 1941. год. није имао прилике ни времена да развија активност у овом правцу, иако је његов задатак пре свега био да руководи радом и организацијом НОО.|Стојчевић, 1966, ибид.}} {{Цитат|Он је деловао на слободној територији Србије свега десет дана, па је то и био један од основних разлога, …|Стојчевић, 1966, ибид.}}</ref> иако о том питању постоје опречна мишљења.<ref>Живковић, Душан. ''Постанак и развитак народне власти у Југославији : 1941-1942'', Институт за савремену историју, Београд, 1969., {{Цитат|''О датуму формирања Главног НОО за Србију постоје неколике верзије. Др Гершковић и др Шнудерл наводе почетак новембра, а др Ј. Марјановић је прихватио датум који је наведен у првој књизи ''Ослободилачки рат народа Југославије'' (изд. Војноисторијског института), тј. 17. новембар 1941, који је, по мом мишљењу, прихватљивији.''|Живковић, 1969., 196.}}</ref>
Главни НОО за Србију имао је пре свега задатак руковођења радом и устројем [[Народноослободилачки одбори|народноослободилачких одбора]] за подручје [[Централна Србија|централне Србије]].<ref name="Stoj"/> Председник ГНОО био је [[Драгојло Дудић]], секретар [[Петар Стамболић]], а чланови [[Мирко Томић]] (правник), задужен за организовање снабдевања позадине, [[Јован Поповић]] (књижевник) и М. Митровић (професор), задужени за рад на питањима образовања и културе, [[Митар Бакић]] (службеник), који је водио финансије, али је више био везан за [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОПО Југославије]], [[Никола Груловић]], задужен за пољопривреду и [[Влада Зечевић]] (свештеник), за шумарство. Члан је био и Ј. Тулић, који се помиње као заменик секретара.<ref>''[[Енциклопедија Југославије]]'' (том 4). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1986, 408. стр.</ref>
Главни НОО за Србију није могао да искаже неку особиту делатност, јер су само након десетак дана подручја под његовим надзором била поприште сукоба [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] с окупационим и квислиншким снагама.<ref>{{Цитат|Иако није могао да испољи неку нарочиту активност услед велике окупаторско-квислиншке офанзиве, која је наступила после десетак дана, ипак његово само формирање, као и састав чланова Одбора,<small><small><sup>'''43'''</sup></small></small> речито говоре о значају самог овог чина и степену развоја НОП у Србији.|Живковић, 1969., 196.}}</ref> Главни НОО за Србију је постојао свега десетак дана,<ref name="Stoj"/> односно до [[29. новембра]] [[1941]]. године,<ref name="Kobsa"/> док је по другим тумачењима наставио да делује на [[Санџак (област)|санџачком]] и касније [[ЗАВНОБиХ|ЗАВНОБиХ-овом]] подручју до оснутка [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије]] (ВАНОСС) одржане од [[9. новембар|9.]] до [[12. новембра]] [[1944]]. године.
| |||