Горња вилица — разлика између измена

'''Горња вилица''' ({{јез-лат|maxilla}}) је велика парна [[кост]] у средишњем дијелу лица. Она учествује у изградњи [[очна дупља|очне]] и [[носна дупља|носне дупље]], као и [[подслепоочна јама|подсљепоочне]] и [[криластонепчана јама|криластонепчане јаме]]. На њој се описују тијело и четири наставка (јабучни, чеони, непчани и зубни). Унутар кости се налази шупљина која се назива [[вилични синус]].

 

 

Тијело горње вилице ({{јез-лат|corpus maxillae}}) има облик тростране [[пирамида|пирамиде]], па се на њему разликују: три стране, база и врх.

Унутрашња или носна страна представља базу пирамидалног тијела вилице. Она има четвртаст облик и гради велики дио спољашњег зида носне дупље. На средини унутрашње стране се налази тзв. вилични зјап ({{јез-лат|hiatus maxillaris}}) који води у [[вилични синус]]. Осим тога, на овој страни се налазе и непчани и сузни жлијеб и коси гребен носне шкољке на коме се причвршћује [[доња носна шкољка]].

 

 

Горња вилица има четири наставка: јабучни, чеони, непчани и зубни.

Зубни наставак ({{јез-лат|processus alveolaris}}) има полулучни облик и садржи [[зубна чашица|алвеоле]] за коријенове горњих зуба. Он се развија паралелно са развојем зуба и подлеже промјенама у случају њиховог испадања. Зубне чашице [[први горњи секутић|првог]] и [[други горњи секутић|другог секутића]] су спљоштене у правцу напријед-назад и љевкастог су облика, док су чашице [[бочни зуби|бочних зуба]] више четвртастог облика. Између појединачних алвеола налазе се коштане међузубне преграде.

 

 

Кроз горњу вилицу пролази [[вилична артерија]], која представља грану [[спољашња каротидна артерија|спољашње каротидне артерије]].

 

==Литература==

* Др Даница Обрадовић, др Љиља Мијатов-Укропина, др Љубица Стојшић: „Остеологија за студенте медицине“, Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0274-6

 

 

<gallery>