Горњи очњак — разлика између измена

18 бајтова додато ,  пре 7 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Bot: Migrating 5 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q2562599 (translate me))
м (разне исправке; козметичке измене)
Горњи очњак је масиван [[зуб]], са нешто већим вестибуло-оралним промером. Има веома масиван и дугачак корен, са добром алвеоларном подлогом, па често остаје у [[вилица|вилици]] и наког губитка осталих [[зуб]]а. Стога се често користи као ослонац за разне протетске надокнаде у [[усна дупља|устима]] пацијента. На основу морфологије често га сврставају у „угаоне зубе“, јер доприноси постепеном преламању и скретању горњег денталног лука и формирању правилног полуелипсастог облика. Такође, овај [[зуб]] пружа потпору фацијалним структурама у пределу углова усана, па доприноси и изгледу особе итд. Показује правилан [[посебне карактеристике зуба|знак угла и лука]] и дистални [[посебне карактеристике зуба|нагиб корена]].
 
== Круна ==
 
Круна горњег очњака има облик четворостране [[пирамида|пирамиде]], са врхом на сечивној ивици. Она се описује из пет различитих аспеката: лабијалног, палатиналног, два проксимална и инцизалног.
 
=== Лабијани аспект ===
 
Лабијална површина има облик пентагона (петоугаоника) и конвексна је у оба правца. Максимум конвекситета се налази у цервикалној трећини, а у мезио-дисталном правцу више је изражен мезијално. На лабијалној површини присутне су преклопне линије (у цервикалној трећини), које прате облик глеђно-цементног споја, и развојне депресије (мезиолабијална и дистолабијална) које деле ову површину на три лобуса (као код горњих [[секутићи|секутића]]). Средишњи лобус је боље изражен у односу на мезијални и дистални, па се назива лабијални квржични гребен и он дели лабијалну површину на два дела или фасете. Гребен полази са врха тзв. солитарне квржице [[очњаци|очњака]], која ломи сечивну ивицу на два неједнака дела. Квржица ({{јез-лат|cuspidus}}) има облик четворостране [[пирамида|пирамиде]] и састоји се од четири гребена: лабијалног, палатиналног, мезијалног и дисталног. Врх квржице налази се изнад осе [[зуб]]а, али се касније помера дистално услед абразије. Квржица прелази [[оклузија|оклузалну раван]] осталих [[зуб]]а, али је код [[човек]]а то слабије изражено у поређењу са месождерима, што је одраз еволуције хуманог зубика.
Проксимални профили лабијалне површине су конвексни и конвергују ка врату [[зуб]]а. Конвекситет дисталне стране је боље изражен и висина контуре се налази у средњој трећини, док је на мезијалној она локализована ближе сечивној ивици. Сечивна ивица је „преломљена“ врхом солитарне квржице и маркирана мезијалним и дисталним „раменом“ ({{јез-лат|eminentio canini}}). Цервикална линија је конвексна у правцу корена [[зуб]]а.
 
=== Палатинални аспект ===
 
Палатинална површина је по облику слична лабијалној, али је у целости мања због конвергенције проксималних површина. Добро су изражени маргинални гребенови који, као код [[секутићи|секутића]], ограничавају лингвалну јаму ({{јез-лат|fossa lingualis}}) у средњој и инцизалној трећини. Од врха квржице пружа се лингвални квржични гребен, у цервикалном правцу, који дели јаму на два дела: мезиолингвални (ужи) и дистолингвални (шири и краћи). У цервикалној трећини палатиналне површине налази се добро развијен цингулум, који је од линвалне јаме понекад одвојен лингвогингивалном браздом са слепим отвором ({{јез-лат|foramen caecum}}). Висина контуре ове површине се налази на највећем конвекситету цингулума.
 
=== Проксимални аспект ===
 
Мезијална и дистална површина горњег очњака су троугластог облика, са базом у пределу врата [[зуб]]а. Оне конвергују орално и ка врату [[зуб]]а, а мезијална површина је нешто шира, виша и равнија. Њена контактна зона налази се на споју инцизалне и средње трећине и овоидног је облика, а дистална је округла и локализована више цервикално. У области контактне зоне налази се висина контуре одговарајуће проксималне површине.
Лабијални профил је конвексан у цервикалној и мање-више раван у остале две трећине [[зуб]]а, а лингвални је изразито конвексан у цервикалној и конкаван у инцизалној и средњој трећини.
 
=== Инцизални аспект ===
 
Кад се [[зуб]] посматра са инцизалног аспекта, уочљива је асиметрија круне. Наиме, дистални део је уочљиво шири, у односу на мезијални. На лабијалној површини се виде три лобуса, раздвојена развојним депресијама (браздама), међу којима се јасно истиче медијални. Такође се јасно уочавају структуре на палатиналној површини и инцизални гребен, подељен на два неједнака дела.
 
== Врат ==
 
Врат [[зуб]]а ({{јез-лат|collum dentis}}) се налази на прелазу круне и корена и садржи глеђно-цементни спој, тј. цервикалну линију. Она је конвесна у инцизалном смеру на проксималним површинама, а у апикалном смеру на лабијалној и палатиналној површини [[зуб]]а.
 
== Корен ==
 
Корен горњег очњака је једнокрак и има већи лабио-орални промер. Мезијална и дистална страна корена су конкавне и садрже лонгитудиналну бразду, а остале површине су конвесне. Корен [[зуб]]а је веома масиван и дуг и узрокује испупчење на алвеоларној кости. Нагнут је више дистално ([[посебне карактеристике зуба|знак корена]]) и на попречном пресеку је овоидног облика.
 
== Димензије ==
 
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
 
 
== Развој зуба ==
 
{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
|}
 
== Варијације ==
 
Горњи очњак показује велики број варијација, које се односе на:
 
==Види још==
 
* [[Топографско-анатомска обележја зуба]]
* [[Посебне морфолошке карактеристике зуба]]
 
==Референце==
 
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
1.572.075

измена