Гранулоцит — разлика између измена

36 бајтова додато ,  пре 8 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Bot: Migrating 30 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q223143 (translate me))
м (разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Neutrophil.jpg|мини|десно|230п|Хетерофилни гранулоцит у крви окружен еритроцитима]]
 
'''Гранулоцит''' или грануларни леукоцит је врста [[леукоцит]]а који у [[цитоплазма|цитоплазми]] има грануле и једро подељено на режњеве. У гранулама се налазе бројни хидролитички ензими па се оне могу сматрати [[лизозом]]има. Према начину бојења, [[бојење по Романовском]], гранула разликују се три типа гранулоцита:
* базофилни.
 
== Хетерофилни гранулоцити ==
У организму човека чине 50-70% свих леукоцита па тиме представљају најбројнију врсту леукоцита. Представљају, првенствено у односу на бактерије, прву одбрамбену линију организма. Врше [[фагоцитоза|фагоцитозу]] [[бактерија]], [[вирус]]а као и остатака мртвих ћелија. Облик ћелије је округласто-амебоидан са кратким цитоплазматским наставцима на (сличним микроресицама) површини. Једро је обично трорежњевито, мада се код младих и старих разликује. Тако млади имају два режња, док старије ћелије могу имати и пет.
 
** [[еластаза|еластазе]] и др.
** [[нуклеотидаза|нуклеотидазе]]
** [[колагеназа|колагеназе]] и др.
 
Веома су кратког века, у крви човека њихов полуживот износи 6-7 часова, док је у везивном ткиву нешто дужи (1-4 дана).
 
== Еозинофилни (ацидофилни) гранулоцити ==
[[СликаДатотека:pBEosinophil.jpg|оквир|Еозинофилни гранулоцит]]
Показују [[ацидофилија|ацидофилију]] (еозинофилију) јер се грануле у њиховој цитоплазми се боје киселим бојама. Од укупне количине леукоцита у крви човека они чине 1-4%. Стварају се у [[коштана срж|коштаној сржи]]. У крви проводе 6'- 10 часова после чега прелазе у ткива где опстају 8 - 12 дана.
 
 
Грануле су крупније него код хетерофилних гранулоцита и слично њима садрже хидролитичке ензиме. У њиховом матриксу налази се [[паракристално тело]] кога образује основни [[протеин]] отрован за неке [[цревни паразит|цревне паразите]]. Отуда способност ових гранулоцита да отклањају паразитске црве (''Schizostoma'') и [[праживотиње|праживотиња]]. Осим тога учествују и у [[алергија|алергијским]] реакцијама тако што [[фагоцитоза|фагоцитирају]] и одстрањују [[комплекс антиген-анитело|комплексе антиген-анитело]] који се образују код [[астма|астме]] [[поленска кијавица|поленске кијавице]]
[[СликаДатотека:pBBasophil.jpg|оквир|Базофилни гранулоцит]]
 
== Базофилни гранулоцити ==
Представљају најмање бројне леукоците, округластог облика са ретким цитоплазматичним наставцима на површини. једро је потковичастог облика и ексцентрично постављено. Грануле су крупне и боје се базним бојама (метиленско плаво или азури) па ћелије показују [[базофилија|базофилију]]. У гранулама се налазе материје као у [[мастоцит]]има, какве су нпр. [[хепарин]], [[хистамин]] и др. Осим по структури слични су са мастоцитима и по функцији па тако учествују у тренутним алергијским реакцијама.
 
==Литература==
 
* ''Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001''
* ''Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.''
* ''Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.''
* ''Пантић, В: Ембриологија, [[Научна књига]], Београд, 1989.''
* ''Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
* ''Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.''
* ''Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд''
* ''Ћурчић, Б: Развиће животиња, [[Научна књига]], Београд, 1990.''
* '' Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.''
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.bionet-skola.com Бионет школа]
 
[[Категорија:везивноВезивно ткиво]]
==Спољашње везе==
*[http://www.bionet-skola.com Бионет школа]
[[Категорија:везивно ткиво]]
[[Категорија:Ћелије везивног ткива]]
1.572.075

измена