Грцизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
референце: прецизнији подаци за Црепајчеву |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Грцизми''' („грецизми“) су речи-позајмљенице, преузете из [[Грчки језик|грчког језика]] у српски.<ref>Јасна Влајић-Поповић, [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2009/0350-185X0965375V.pdf „Грецизми у српском језику: осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања“], ''Јужнословенски филолог'', књ. 65 (2009), Београд, стр. 375-403</ref> Неки грцизми су:
* ''[[агрономија]]'' („агрос“ — поље + „номос“ — закон, обичај)
* ''[[бицикл]]'' („бис“ — двоструко + „киклос“ — круг)
* ''[[хеликоптер]]'' („хеликс“ — спирала + „птерон“ — крило),
* ''[[период]]'' („пери“ — око + „ходос“ — пут).
Грцизми чине један од најважнијих слојева европске културне лексике. Осим директног позајмљивања грчких израза или неологизама састављених од грчког, у српском језику постоје и полупреведенице и преведенице (нове речи према грчком обрасцу), деривати и семантичке позајмљенице (када прихваћена реч добија друго, ново, значење у новом језику).<ref>Љиљана Црепајац, „Значај грчких преведеница и семантичких позајмљеница за образовање европске културне лексике“, ''Жива антика'', год. 30, св. 1-2, Скопље, 1980, стр. 88-93</ref>
== Извори ==
{{
== Литература ==
* Слапшак, Светлана, „Семантички усуд грчких позајмљеница у српском“, ''Жива антика'', год. 28, св. 1-2, Скопље, 1978.
* Љиљана Црепајац, „Значај грчких преведеница и семантичких позајмљеница за образовање европске културне лексике“, ''Жива антика'', год. 30, св. 1-2, Скопље, 1980, стр. 88-93
| |||