Дубровачка књижевност — разлика између измена

'''Дубровачка књижевност''' обухвата књижевност створену на тлу [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] и она представља највише домете књижевности [[Хуманизам|хуманизма]] и [[Ренесанса|ренесансе]] међу [[Јужни Словени|Јужним Словенима]]. Стварана је на локалном језику тзв. [[Дубровачки књижевни говор|''дубровачком књижевном језику'']] који је у основи [[Штокавско наречје|штокавско]] [[источнохерцеговачки дијалекат]] ([[Ијекавски|и]])[[Јекавски|јекавског изговора]] са [[Чакавизам|чакавизмима]] и [[Икавизам|икавизмима]] (којих није било у свакодневном говору<ref name="Аца" />) преузетим из суседних [[Далмација (област)|далматинских]] говора и [[Романски језици|романским]] позајмљеницама из [[Далматски језик|далматског]] (којим се користио романски део становништва) и [[Италијански језик|италијанског (''тосканског'') језика]]. Као најстарије дело ренесансе у [[Дубровник]]у узимају се три [[стих]]а која је [[1421]]. године на празној страни ''„Царинског статута“'', [[Ћирилица|ћирилицом]] записао [[Џонко Каличевић]]<ref name="Аца" />. Крајем [[XV век]]а јављају се [[петраркисти]] [[Шишко Менчетић]] са [[канцонијер]]ом у коме има више од 500 песама и [[Џоре Држић]]. Након њих се почињу да стварају [[Мавро Ветрановић]], [[Никола Наљешковић]] и [[Марин Држић]], а потом у другој половини [[XVI век]]а [[Динко Рањина]], [[Динко Златарић]] и [[Андрија Чубрановић]]. Крајем [[16. век|XVI]] и почетком [[XVII век]]а јавља се [[барок]] у дубровачкој књижевности који свој врхунац достиже у делима [[Иван Џиво Гундулић|Ивана ''Џива'' Гундулића]], [[Џиво Бунић|Џива Бунића]] и [[Џона Палмотић|Џона Палмотића]]. [[Игњат Ђурђевић]] и његово дело ''„[[Уздаси Мандолијене покорнице]]“'' из [[1728]]. године представљају њен последњи велики домет. [[Еп]] ''„[[Осман (еп)|Осман]]“'' Ивана Гундулића представља најзначајније дело дубровачке књижевности и најуспелији словенски барокни еп<ref name="Аца">Александар Милановић, ''„Кратка историја српског књижевног језика“'', [[Београд]] [[2004]]. ISBN 86-17-11104-6</ref>, а од значајних дела свакако треба поменути и комедију Марина Држића ''„[[Дундо Мароје]]“''. [[Вук Стефановић Караџић]] је два елемента дубровачког књижевног језика (чување гласа ''х'' и [[Дентали|дентала]] ''д'' и ''т'' иза ''је'' насталог од кратког гласа ''[[Јат (слово)|јат]]'') који су се у већини других средина изгубили, унео [[1836]]. и [[1839]]. године у [[Вукова језичка реформа|своју језичку реформу]]. У данашњој науци постоји спорење око тога да ли дубровачку књижевност треба сврстати у [[Српска књижевност|српску]] или [[Хрватска књижевност|хрватску књижевност]] (у зависности од тога да ли се дубровачки говор сматра делом [[Српски језик|српског]] или [[Хрватски језик|хрватског језика]]) или је она нешто између њих.

 

 

== Народни језик и писма Дубровачке републике ==

Сами Дубровчани су свој говор називали српским (''-{lingua serviana}-''), дубровачким, нашким, словинским, илирским, ''а у неколико случајева хрватским''<ref name="Аца" />. У писању су коришћени [[глагољица]] и ћирилица, а од [[XV век]]а и [[латиница]] која је касније у потпуности потиснула прва два писма. Поред употребе за кореспонденцију са владарима широм [[Балканско полуострво|Балкана]], ћирилица је коришћена и у самом Дубровнику, како међу становништвом, тако и међу [[Католичка црква|католичким]] [[клер]]ом (на једном [[молитвеник]]у из [[1512]]. године стоји да је исписан ''„српским писмом и језиком“'', а треба поменути зборник побожних текстова ''„Либро од мнозијех разлога“'' из [[1520]]. године)<ref name="Аца" />.

 

([[Натко Нодило]], хрватски историчар<ref name="СД">[[Јеремија Д. Митровић]], ''„[http://www.rastko.org.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik.html Српство Дубровника]“'', [[Београд]] [[1992]]. ISBN 86-379-0319-3</ref>).

 

== Референце ==

 

== Литература ==

 

== Види још ==

* [[Грађанска класа у Дубровнику]]

* [[Дубровачка братовштина Светог Антуна]]