Дух — разлика између измена

35 бајтова додато ,  пре 7 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Bot: Migrating 37 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q193291 (translate me))
м (разне исправке; козметичке измене)
'''Дух''' (грч. ''[[пнеума]]'', ''[[нус]]'' и ''[[психа]]''; лат. ''spiritus'', ''mens'', [[Анима и анимус|''animus'' и ''anima'']]; хебр. ''руах'', арап. ''рух'') је вишеслојан филозофски појам који може имати разна значења, од којих су нека:
[[СликаДатотека:RobertFuddBewusstsein17Jh.png|мини|Представа људског духа ([[1619]].)]]
* не[[материја]]лна страна [[човек]]ова, слична [[душа|души]], која може напустити [[тело]];
* унутрашња суштина човека, свеукупност [[карактер]]а, знања и убеђења;
== Етимологија ==
 
Најстарије значење речи дух указује на [[ваздух]], оно што се свуда налази, што се лако покреће и што покреће све друго као [[ветар]], што је најчешће невидљиво, али постаје видљиво кад добије облик магле или облака.<ref name="Филозофски речник"/>
 
Српска реч дух је настала од [[Старословенски језик|старословенске]] речи ''дъх'', која је истовремено означавала ''дах'', ''дух'' и ''душу'', а из које су такође настале речи ''ваздух'' (''вас-дух'', у значењу: сав дух) и ''дисање''. Латинска реч "''-{spiritus}-''", од које је настао појам "''-{spirit}-''" у већини западних језика, такође значи дах. Исто значење има и грчка реч ''[[пнеума]]''.
 
=== Анимизам ===
[[СликаДатотека:Fettered Demons.jpg|мини|''Оковани злодуси'' ([[Азија]], 15. в.)]]
У анимизму је распрострањено веровање о постојању нељудских духова, духова природе. Они су блиско повезани с објектима као што је [[планина]], [[река]], [[сунце]], [[месец]] итд. или процесима природе као што су [[гром]] и [[муња]], плодност итд. Цела природа је настањена духом, који суштински прожима објект или процес и даје му суштинску природу и својства. Тај однос је потпуно аналоган начину на који дух обитава у људском бићу и удахњује му живот. Духовима придаје се придају различити ступњеви и врсте моћи, у зависности моћи природне појаве која је у питању и њеног претпостављеног расположења према људским бићима (благонаклоно, злоћудно, незаинтересовано, хировито).<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух'', Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8</ref>
 
 
=== Јудаизам ===
[[СликаДатотека:Air - Jacob Matham.jpg|мини|лево|Јакоб Матам, ''Ваздух'' (16. век)]]
[[Јевреј]]ска реч ''руа'х'', која се обично преводи као дух, има изворно значење ветар; у првој књизи Постања (1,2) дух Божји (''руа'х'') лебди над воденом пустоши; тај ветар (дух) има разнолику моћ: он може да руши куће, дрвеће и да потапа лађе на отвореном мору (Језекиљ, 13,13; 27,26), може да својим врелим дахом суши земљу и чини је неплодном (Излазак, 14,21), али такође и да разлије по земљи воду која даје живот (Прва књига о царевима, 18,45). Према древној јеврејској мисли, ''руах'' људског бића био је дах, подарен од Бога; присуство руаха конституисало је живо биће (''нефес''), а његов губитак значио је смрт (Пост. 2,7). Руах је пребивао у ноздрвама, али је нефес, када је бивао локализован, смештан у крв (Пост. 9,4; Лев. 17,11), главу, срце или унутрашње органе. Касније је руах постао седиште већине психичких процеса.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
=== Хришћанство ===
{{Главни чланак|Свети дух}}
[[СликаДатотека:Gian Lorenzo Bernini - Dove of the Holy Spirit.JPG|мини|У хришћанству се Дух често представља у виду [[голуб]]а]]
У [[Септуагинта|Септуагинти]], грчка ''психе'' је поистовећена с јеврејским ''нефесом'', а ''пнеума'' с ''руахом''. [[Стари завет|Старозаветни]] хебрејски појам ''руах елохим'' (дух божји) је много дубље развијен као грчки ''пнеума тхеоу'' (дух божји, свети дух) у [[Нови завет|Новом завету]].<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Хришћанска [[ортодоксија]] строго је одредила место [[Свети Дух|Светог Духа]] у [[Свето Тројство|Светом Тројству]] и направила разлику између правих испољавања божанског дара и испољавања демонске или сатанске силе. У хришћанској [[иконопис|иконографији]] свети Дух се обично представља у виду [[голуб]]а.
 
 
Промене у филозофским схватањима духа наступају [[Анаксагора|Анаксагориним]] увођењем појма [[нус]] (гр. ''νοῦς'')<ref>Термин нус се у европској филозофији понекад преводи и као дух, мада преовлађује термин ум</ref>, у којем су задржани елементи митских и јонских представа о духу као нечем просторном, што нема чврсти телесни облик, али има значајно место у настанку и бивању поретка физичких ствари:
[[СликаДатотека:Top of Atmosphere.jpg|мини|[[Ваздух]] виђен из свемира]]
{{цитат3|"Нус је безграничан и самодржачки, није помешан ни са једном ствари него јесте као он сам и по самом себи... А кад би био помешан са стварима то би га спречавало да влада над њима онако како он то може будући сам по себи. Он је најфинија и најчистија од свих ствари, има целокупно знање о свему и највећу снагу; нус влада над свим што има душу било да је то веће или мање. Нус такође управља целокупним кружењем јер он је искон целокупног кружења“.|[[Анаксагора]], фр. 12.}}
 
 
=== Неоплатонизам ===
[[СликаДатотека:Hubble ultra deep field.jpg|мини|десно|Према Плотину, [[душа света]] прожима читав [[свемир]].]]
Супротстављање духа материји је дошло до пуног изражаја тек у првим вековима наше ере у [[новоплатонизам|новоплатоничарској]], [[гностицизам|гностичкој]] и [[хришћанство|хришћанској]] теолошкој мисли, а код гностичара и [[манихејство|манихејаца]] је изведено до крајњег дуализма. [[Плотин]] [[материја]]у схвата као пуку негацију, као простор или празнину кроз коју се пробија једини позитивитет - дух као [[светлост]] и [[добро]]та која истиче из [[Једно]]г; материја је на тај начин схваћена као услов испољавања духа. Супротност и различитост духа и материје је повезивана са различитошћу Бога и света (насупрот стоичког [[пантеизам|пантеизма]]).
 
=== Нововековна филозофија ===
 
У нововековној филозофији, дух је или самостална супстанција (''res cogitans'' у картезијанској традицији) или један од атрибута апсолутне супстанције, а схваћен је изразито ноетски (као [[нус]], [[логос]], [[рацио]], [[разум]], [[ум]]).<ref name="Филозофски речник"/>
 
=== Хегел ===
'''Апсолутни дух''' је Хегелов израз дефинисан као ''вечно стварна истина, у којој је знајући ум слободан за себе, а нужност, природа и историја служе само као средство његовом објављивању''. (Хегел, Е. Ф. Н. параграф 552).
 
'''Објективни дух''' је Хегелов израз дефинисан као „умна воља“ или као „апсолутна идеја која бивствује по себи“, испољава се „на тлу коначности“ и „зна себе као слободнога који себе хоће као свој предмет, тј. своју бит има за своје одређење и за сврху“ (Е Ф. Н. параграфи 482 и 483). Објективни дух се испољава и као појединачна воља уколико је „умна“, уколико се њена слобода заснива на сазнатој нужности, и као „општа воља“ уколико се она испољава у [[етос]]у, у народном животу, држави и праву.<ref name="Филозофски речник"/>
 
== Извори ==
{{извориreflist}}
 
== Види још ==
{{Викицитат}}
* [[Чи]]
* [[Душа]]
* [[Прана]]
* [[Пнеума]]
* [[Свети дух]]
* [[Велики дух]]
* [[Душа света]]
* [[Одушевљење]]
* [[Надахнуће]]
 
{{филозофија}}
1.572.075

измена