|
== Биографија ==
Био је уредник [[Српски архив за целокупно лекарство|Српског архива за целокупно лекарство]] и листа [[Здравље (лист)|Здравље]]. Био је председник [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]], [[Југословенско лекарско друштво|Југословенског лекарског друштва]], [[Друштво за чување народног здравља|Друштва за чување народног здравља]], [[Главни санитарни савет|Главног санитарног савета]]. Био је ректор Велике школе у Београду.
Милан Јовановић Батут родио се у Митровици, у Срему предреволуционарне 1847. године, лицем на михоњдан био је десето дете од једанаест у низу, Митровачког трговца Константина Јовановића и његове супруге Марије Грковић родом из познате Јаковачке породице Грковић.
[[Слика:Batut 1.JPG|250п|мини|лево|Биста Милана Јовановића Батута]]
budu}e pisawe o tomu u na{em malenom jeziku.== Спољашње везе == ▼
Tu je u~io i osnovne {kole i prva dva razreda realke.
Tre}i razred je poha|ao u grani~arskom Pan~evu,
a ostale razrede, potomu, u svetlozarnim Sremskim
Karlovcima. Maturu je polo`io u Osijeku, a medicinu
svr{io s velikim uspehom u Be~u. Bio je kao prakti~an lekar
radio u Somboru, gde je 1880. godine pokrenuo prvi srpski medicinski list
Zdravqe. Iste godine pozvat je na Cetiwe za {efa saniteta
i upraviteqa dr`avne bolnice. Praktikovao je na
Cetiwu dve godine, prokrstariv{i na kowu Crnu Goru,
ali ne odustaju}i od Zdravqa. Krajem 1882. godine vratio
se u Srbiju, odatle ga kao najsposobnijeg po{aqu u
inozemstvo na izu~avawe higijene i sanitetske struke.
Do 1885.godine je boravio u inostranstvu u Monaku kod dr Petenhofera i Vojta, u
Berlinu kod slavnog Roberta Koha i Votsen ^ejna, bio
je i u Londonu i u Parizu kod ~uvenog Luja Pastera.
Vrativ{i se u Srbiju namerio je da osnuje
higijenski zavod u Beogradu, no bezuspe{no. Vratio se u
Novi Sad gde je `iveo kao slobodni kwi`evnik. Dve godine
kasnije, izabran je za profesora
higijene na Velikoj {koli, gde je ostao niz godina,
ure|uju}i i Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. Kod Roberta Koha, ponovo je boravio 1891. godine, gde
je prou~avao novi lek protiv su{ice.
Jo{ kao |ak gimnazije u Pan~evu pisao je pesme budnice
i bavio se estetikom. Kasnije se odao i kwi`evnoj
i inoj kritici, u Pozori{tu, u Letopisu Matice srpske,
pisao je i putopise po raznim novinama.
Dr Batutovo prvo ve}e delo, samostalno {tampano
jeste Zdravqe i napredak na{e djece, koje je nagradila
~asna starina Matica srpska. Devet sve{~ica Narodnog
qe~nika je objavio u odseku 1881-1882. godina, a ove potowe
i Pouku o ~uvawu zdravqa. U nacionalnoj biblioteci, s dr
Batutovom ru~nom posvetom, nalaze se i Bukvica zdravqa,
Bukvica bolesti, Brani~ od zaraza, Nedjeqa i praznici
i kwi`ica Pijanstvo. Sve se to pojavilo i u Kowovi}
evoj biblioteci kod Matice srpske. Ostale dr Batutove popularne kwige
su: Gra|a za medicinsku terminologiju, Pouka o ~ovje-
~ijem tijelu, Pro{lost, sada{wost i budu}nost higijene,
Na{e dnevne pogre{ke, Seqa~ki hleb i zadru`ne
pe}i, Seqa~ka posteqa, Seqa~ka ku}a, Jektika, Preporo|
aj, Bukvica za veselu bra}u, Kako se na{ narod hrani
i ~uvenom Medicinskom re~niku, kamu-temeqcu za svako
▲budu}e pisawe o tomu u na{em malenom jeziku.== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Други пројекти
| 