Шећерна болест — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 82.117.196.78 (разговор) на последњу измену корисника Addbot
Ред 40:
С обзиром да је [[инсулин]] основни [[хормони|хормон]] који регулише улазак [[глукоза|глукозе]] из [[крв]]и у већину [[ћелија]] (осим у [[централни нервни систем|централном нервном систему]]), његов недостатак или смањени сензибилитет рецептора за инсулин играју главну улогу у настанку разних облика шећерне болести.
 
Већина [[угљени хидрати|угљених хидрата]] из [[храна|хране]] се у процесу варења претвара у моносахарид (прости шећер) глукозу и у том облику доспева у [[крв]]. Крвном струјом она се преноси до свих [[ћелија]] организма и користи се као извор [[енергија|енергије]], депонује као [[гликоген]] или складишти као масно ткиво.<ref name=diabeta>{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 |title=Узроци настајања шећерне болести |accessdate= 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Када количина глукозе достигне одређени ниво (нпр. после оброка), бета-ћелије Лангерхансових острваца панкреаса луче хормон инсулин. Он омогућава ћелијама да апсорбују глукозу, а осим тога он представља и основни контролни сигнал за конверзију глукозе у гликоген (полисахарид који се складишти у [[јетра|јетри]] и мишићним ћелијама, и по потреби се поново претвара у глукозу и користи као извор енергије). Нормалне вредности [[шећер]]а у [[крв]]и износе 3,93-65,15 -{mmol}-.
 
Без инсулина, [[глукоза]] не може ући у ћелије, што условљава пораст њене концентрације у [[крв]]и, тј. доводи до стања познатог као хипергликемија. По дефиницији, дијабетесом се назива стање када је количина шећера у крви већа од 7,0 -{mmol}- (126 -{mg/dL}-) .<ref name=diabeta/>