Тин Ујевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
sređivanje |
||
Ред 1:
{{Књижевник
| име = Тин Ујевић
Линија 16 ⟶ 15:
| утицали =
| период =
| дела = [[Свакидашња јадиковка]]
| потпис = Tin Potpis.jpg
}}
[[Датотека:Tin Zagreb.jpg|мини|десно|250п|Тин Ујевић испред бифеа „Тип-топ“ у Загребу]]
'''Аугустин Тин Ујевић''' ([[5. јул]] [[1891]] — [[12. новембар]] [[1955]]) је један од највећих песника на просторима бивше [[Југославија|Југославије]].
== Стваралаштво ==
Овај, у међуратном књижевном периоду, истакнути и особени песник, рођен је у [[Вргорац|Вргорцу]], недалеко од [[Имотски|Имотског]]. Филозофију је студирао у [[Загреб]]у, [[Београд]]у и [[Париз]]у. У књижевности се јавио оригиналним и надахнутим стиховима пред [[Први светски рат]], али најплоднији период његовог књижевног рада пада у раздобље између два светска рата. Оригиналан таленат, снажан и плодан стваралац, он је својим присуством у међуратној књижевности живо утицао на њен ток и развој. Надовезујући се на Матоша, који му је у много чему био узор и учитељ, Ујевић се брзо развио у потпуно оригиналног књижевног ствараоца – песника, критичара, есејисту и фељтонисту. Добар зналац више страних језика, песник снажног сензибилитета и префињеног укуса, он је са строгошћу и савесношћу вршио избор из страних књижевности и из њих преводио (М. Пруст, Рембо, По, Мередит, Конрад и др.).
''Свакидашња јадиковка'' је први пут била објављена у крфском ''Забавнику'' 1917. године, написана је за време песниковог боравка у Паризу.<ref>[http://www.znanje.org/lektire/i26/06iv07/06iv0720/Tin%20Ujevic.htm Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka] Приступљено 4. 4. 2013.</ref> После тога је била прештампана у књизи ''Лелек себра'' (Београд, 1920). Две Тинове најбоље збирке песама ''Лелек себра'' и ''Колајна'' (Београд 1926) објављене су на екавици. У издањима песама Тина Ујевића после Другог светског рата све те песме штампане су ијекавицом. ▼
За живота су му изашла дела: ▼
* ''Лелек себра'' ([[1920]]), ▼
* ''[[s:Колајна|Колајна]]'' ([[1926]]), ▼
* ''Два главна богумила'' ([[1931]]), ▼
* ''Недјеља малољетних'' ([[1931]]), ▼
* ''Ауто на корзу'' ([[1931]]), ▼
* ''Ојађено звоно'' ([[1936]]), ▼
* ''Људи за вратима гостионице'' ([[1938]]), ▼
* ''Скалпел каоса'' ([[1938]]) и ▼
* ''Жедан камен на студенцу'' ([[1954]]).▼
У годинама пред
▲''Свакидашња јадиковка'' је први пут била објављена у крфском ''Забавнику'' 1917. године. После тога је била прештампана у књизи ''Лелек себра'' (Београд, 1920). Две Тинове најбоље збирке песама ''Лелек себра'' и ''Колајна'' (Београд 1926) објављене су на екавици. У издањима песама Тина Ујевића после Другог светског рата све те песме штампане су ијекавицом.
▲У годинама пред [[Први светски рат]] млади Ујевић је био и политички врло активан у редовима револуционарне омладине, која је у то време била изразито југословенски оријентисана. Зато су Ујевићеве литературне преокупације у том времену носиле у себи печат његовог прогресивног национализма, чији је израз, поред осталог, било и његово студирање у Београду.
Ујевић се, након правашке хрватске фазе, загрејао уочи Првог светског рата за југословенску идеологију која је онда доминирала у круговима бунтовне младежи. Но, у току самога рата, који је провео у Француској, Ујевић доживљава неку врсту слома, узрокованог највероватније несрећом у љубави (тој је теми цео живот приступао трубадурски идеализовано) помешаном с нервном пренапрегнутошћу и халуцинаторним стањима. Одриче се политичке активности и уопште било какавих друштвених и националних акција, те опоравак тражи у источњачкој филозофији - пре свега у монизму Упанишада и ведантинском поимању универзума као недељиве одуховљене целине; схватање блиско америчком песнику [[Волт Витмен|Волту Витмену]], којег је Ујевић преводио и који је, уз француске симболисте као што су Нервал, [[Шарл Бодлер]] и [[Артур Рембо]], на њега извршио снажнан утицај, понајвише у подручју пантеистичке духовности и слављења екстатичког јединства са космосом. Између два рата Ујевић боемски живи у [[Београд]]у, [[Сарајево|Сарајеву]], [[Сплит]]у, [[Мостар]]у, Имотском, да би се уочи Другог светског рата коначно скрасио у [[Загреб]]у, где остаје до смрти 1955.
Линија 92 ⟶ 83:
Ујевић се грчевито борио са очајањем у себи и у тој борби налазио снаге за нове импулсе и песничке садржаје. Тако мотиви творнице и творничког рада, иако осенчени тугом због једноличости живота, уносе ведрину у његову каснију лирику. Има светлости и у његовој песми „Задржане силе бића“, посвећеној раду и раднику. Тако је почела да проклијава песникова, у рату угашена, вера у живот и сутрашњицу, коју, нажалост, Ујевић није стигао до краја да изрази.
== Дела ==
▲За живота су му изашла дела:
▲* ''Лелек себра'' ([[1920]]),
▲* ''[[s:Колајна|Колајна]]'' ([[1926]]),
▲* ''Два главна богумила'' ([[1931]]),
▲* ''Недјеља малољетних'' ([[1931]]),
▲* ''Ауто на корзу'' ([[1931]]),
▲* ''Ојађено звоно'' ([[1936]]),
▲* ''Људи за вратима гостионице'' ([[1938]]),
▲* ''Скалпел каоса'' ([[1938]]) и
▲* ''Жедан камен на студенцу'' ([[1954]]).
===Песме===
Линија 100 ⟶ 103:
* Одлазак
* Опроштај
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
| |||