Жарна ћелија — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (Bot: Migrating 20 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q916596 (translate me))
м (разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Zarna celija.png|200п|десно| Схема жарне ћелије]]
 
'''Жарне ћелије''' (книдоците или нематоците) су специјализоване ћелије [[жарњаци|жарњака]] којима се ове животиње бране и нападају. Смештене су у епидермису и сконцентрисане највише на пипцима (тентакулама) око усног отвора или на ободу звона код медуза. Могу бити различите грађе и функција.
 
== Грађа и функционисање ==
 
Жарне ћелије се развијају од [[интерстицијелна ћелија|интерстицијелних ћелија]]. Изграђене су од:
* чврсте овалне капсуле која је испуњена течношћу;
* жарног конца ([[нематоцист]]) који је веома танак, шупаљ и спакован у чаури у виду спирале; снабдевен је уназад окренутим бодљама;
* сензибилна длачица ([[книдоцил]]) која се налази на спољашњој, слободној површини жарне ћелије; книдоцил је једна врста [[механорецептор]]а.
 
Притисак или само додир книдоцила изазива надражај жарне ћелије која на њега реагује извраћањем капсуле и избацивањем жарног конца попут еластичне стреле. Жарни конац се обмотава око неког израштаја на телу плена, а његови израштаји се убадају у тело при чему се излучује отрован секрет који паралише жртву. Поред отровног секрета жарне ћелије могу излучивати и лепљиву материју помоћу које се причвршћују за плен.
 
== Дејство отрова на човека ==
 
Отров жарњака углавном није смроносан за човека (изузетак су неке аустралијске врсте), али је зато непријатан и болан. (При одређивању јачине дејства ових отвора треба свакако имати у виду индивидуалну осетљивост.) Место на кожи које је ожарено поцрвени и пече као када се додирне коприва. Најефикаснији поступак који ублажава тегобе је стављање парчета свежег меса на ожарено место. [[Ензим]]и из меса који разлажу протеине (протеолитички) разложиће и оне из [[отров]]а и тиме смањити њихово дејство. Ако то не помогне, код особа које су осетљиве и јаче ожарене, треба утрљати неку [[антихистамин]]ску или [[кортизон]]ску маст.
 
Отрови неких аустралијских [[врста]] могу да буду много опаснији па чак и смртоносни за човека па је до сада забележено више таквих, фаталних случајева.
 
Медуза звана морска кобра или [[морска оса]] (Chironex fleckeri) има јак отров који изазива:
* јаку [[уртикарија|уртикарију]] и друге болести зависно од јачине ожарености и индивидуалне осетљивости на отрове жарњака;
* на кожи избијају мехури који пуцају;
* [[вртоглавица|вртоглавицу]], [[пролив]], [[повраћање]];
Ако је ожерени купач далеко од обале, до смрти може доћи дављењем услед парализе мишића због чега не може да доплива до обале.
 
== Литература ==
* Библиотека ''Планета Земља и живот на њој'', Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
* Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, [[Научна књига]], Београд, 1971.
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, [[Научна књига]], Београд, 1977.
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, [[Научна књига]], Београд, 1979.
* Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, [[Научна књига]], Београд, 1986.
* Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, [[Школска књига]], Загреб, 1998.
* Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986.
* Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.bionet-skola.com/w/Žarna_ćelija BioNet škola]
* [http://www.aims.gov.au/pages/research/project-net/dma/pages/seawasp-01.html Dangerous marine animals of Northern Australia: the Sea Wasp] Аустралијски институт за изучавање мора - опасне медузе
 
{{Link FA|de}}
 
[[Категорија:Жарњаци]]
 
{{Link FA|de}}
1.572.075

измена