Благовештенски сабор — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (navodnici)
м (разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Blagovestenski sabor 1861.jpg|300п|мини|Благовештенски сабор]]
'''Благовештански сабор''' је био сабор [[Срби|Срба]] у јужној [[Угарска|Угарској]] који је одржан [[2. април]]а [[1861]]. на дан црквеног празника [[Благовештење]].
 
== Позадина ==
 
Након [[Октобарска диплома|Октобарске дипломе]] којом је уведено уставно стање у [[Аустрија|Аустрији]] цар [[Франц Јозеф]] се премишља да ли се определити за централизам, дуализам или [[федерализам]]. Испрва не дозвољава Србима да држе сабор (тј. не сазива га), већ позива патријарха да са 20 угледних људи дође у Беч да се нагоде, али Рајачић ово одбија.
Да би ублажио огорчење Срба због укидање [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводства Србије и Тамишког Баната]], цар је сазвао српски сабор у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] на Благовештење 1861. и дозволио му је да сме да расправља о политичким питањима. На овај начин цар је вршио притисак на [[Мађари|Мађаре]] и признао Србе за народ у Угарској. Могли су му присуствовати само Срби из Угарске, тј. из дотадашње Војводине, а то је забрањено онима из [[Војна граница|Војне границе]]. Нико није очекивао много од оваквог ограниченог сабора, али су сви пристали на њега.
 
== Сабор ==
 
Сабор се састао 2. априла и окупио је најугледније представнике Срба из Угарске. Имао је 75 чланова (25 црквених лица + 3 епископа) који су изабрани од свих Срба, јер није било времена да се утвђује имовни цензус. На овај начин изабрана је стварна српска елита, а међу њима и многи виђени интелектуалци. Конзервативна елита се сада по први пут суочила са либерално-демократским грађанством са којом је повела борбу за доминантну улогу у српском друштву. Сви су били сложни да треба добити аутономну област, али се нису слагали од кога је треба тражити. Појавило се више струја:
 
# „Већина“ (патријарх [[Јосиф Рајачић]] и дворски саветник Ђорђе Стојаковић) која је настојала да српска питања реши уз помоћ владе и Цара ослањајући се на српске привилегије. Ова струја је и однела превагу, па су према њиховим стремљењима и састављени српски захтеви – очување привилегија и црквено-школске аутономије, али и повратак аутономне области са изабраним војводом; из [[Беч]]а су подстицани да траже што већа права и што већу територију, али само да би се притисли Мађари – грб, застава, скупштина, [[српски језик]] као језик администрације...
# „Мањина“ ([[Светозар Милетић]]) тражила је да Срби испуњење својих закона нађу споразумевајући се са мађарским напредним круговим и на основу њихових закона (направити мање промене у уставу из 1848) и свога природног и националног права, а не да се позивају на октроисане привилегије старе 150 година; ову струју је подржавао и кнез Михаило Обреновић који је као свог посланика у Карловце послао [[Јован Ристић|Јована Ристића]] и неки српски племићи који су били проугарски расположени; како се двор водио историјским и државним, а не природним правом, овакви захтеви су били неприхватљиво „револуционарани"; са друге стране, било је немогуће договорити се са Мађарима ако је основни захтев био Војводина, што би значило федерализацију Угарске; ипак, ово је по први пут да се српска елита одваја од Беча и царских привилегија и почетак отвореног сукоба са конзервативцима.
# „Средина“ ([[Јован Суботић]] и [[Ђорђе Стратимировић- војсковођа|Ђорђе Стратимировић]]) је била за то да пре опредељивања за Беч или Пешту треба склопити државноправни договор са [[Хрвати]]ма. па онда заједно са њима водити преговоре а у сваком случају су били за уједињење са Троједницом да би се створила једна од федералних јединица Царства.
 
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.dnevnik.rs/arhiva/06-04-2003/Strane/akcija.htm Антологијска фотографија: Благовештенски сабор 1861.]
 
[[Категорија:Историја Војводине]]
1.572.075

измена