Друштво Свети Сава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 5:
По свој прилици краљ [[Милан Обреновић]] и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Гарашанинова]] влада дали су подстицај за оснивање Друштва Светога Саве. Друштво је основано у августу [[1886]]. са циљем да ради на одржавању и заштити српскога народа у Отоманском царству. Друштво су основали [[Светомир Николајевић]], [[Стеван Владислав Каћански]], Ђ. Миловановић, Д. Јовановић, [[Ђуро Козарац]], [[Љубомир Ковачевић]], М. Маринковић и протосинђел [[Фирмилијан]].<ref name="НАР"/> Друштво је првенствено требало да заштити наш народ од терора [[Бугарски егзархат|бугарскога егзархата]] у [[Стара Србија|Старој Србији]].<ref name="НАР"/> Требало је и да пружи подршку Србима у Босни и Херцеговини. Задатак друштва је био да шире просвету и његују националне осећаје у целом српском народу без обзира на веру, тако да су наступали са девизом: {{Цитат|Брат је мио, које вере био.<ref name="НАР"/>}}
Друштво је у почетку сву пажњу усмерило на Стару Србију и Македонију. Настојало је што хитније да помогне српским школама, црквама, учитељима, свештеницима и ђацима у угроженим крајевима у којима се услед бугарске пропаганде а уз турску подршку нагло смањивао број српских школа и цркви. Друштво је у та подручја почело да шаље велики број књига родољубиве садржине. Снабдевали су цркве и школе, а поред тога слали и новац учитељима и свештеницима. Министар просвете [[Владан Ђорђевић]] је 1888. од друштва тражио да направе нацрт плана шире српске акције у тим подручјима.
Друштво Светога Саве се поред тога посветило оснивању просветних установа у Београду на којима су се образовали младићи пореклом из Старе Србије и Македоније или они који би дошли по препоруци српских конзула из тих крајева. Од познатих питомаца Друштва Светога Саве касније су се истакле четничке војводе [[Јован Бабунски]] и [[Јован Довезенски]].
 
==Активност у Србији==