Ирена Жолио-Кири — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q7504 |
м разне исправке |
||
Ред 26:
Годину дана касније, [[1926]]., удаје се [[Фредерик Жолио|Фредерика Жолија]] који ће јој бити не само брачни већ и истраживачки партнер. Обоје су били веома заинтересовани за област [[Нуклеарна физика|нуклеарне физике]], поготову за природну и још слабо истражену вештачку [[радиоактивност]]. Ово је усмерило истраживачки правац пара. За заједнички рад, [[1935]]. додељена им је [[Нобелова награда]] „за синтезу нових радиоактивних елемената“.
Након овог успеха, [[1938]]., објавила је и врло важан рад у вези са дејством [[неутрон]]а на тешка [[Атомско језгро|језгра]]. На овом раду, који је објављен у Зборнику радова Француске академије наука ([[француски језик|фр.]] ''Le Compte rendu de l'Académie des sciences''), асистент, потписан и као коаутор, био јој је српски физикохемичар [[Павле Савић]]. Овај рад многи сматрају једном од важних прекретница у открићу [[Нуклеарна фисија|нуклеарне фисије]], јер је приликом извођења експерименталног дела двојац истраживао вештачке радиоелементе добијене излагањем [[уранијум]]а спорим неутронима. Између осталог, њих двоје су успешно добили али не и идентификовали [[изотоп]] [[лантан]]а [[Време полураспада|полуживота]] 3,5 сата<ref>[http://cwp.library.ucla.edu/Phase2/Joliot-Curie,_Irene@841891460.html Irène Joliot-Curie's contributions to science], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>.
Ирена Жолио-Кири је била изврстан академик. Један период почев од [[1936]]. била је француски државни подсекретар за питања научних истраживања, а [[1937]]. постаје редовни професор Факултета наука у Паризу. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], у периоду између [[1946]]. и [[1951]], била је члан француске Комисије за атомску енергију, и учествовала је у изградњи француског нуклеарног арсенала.
| |||