Исхрана — разлика између измена

72 бајта додата ,  пре 7 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Bot: Migrating 45 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q2138622 (translate me))
м (разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Foods.jpg|мини|200п|]]
'''Исхрана''', односно '''нутриција''' се тумачи као наука о органским процесима помоћу којих организам присваја и користи храну и течности за нормално функционисање, раст и одржавање, као и одржавање равнотеже између [[здравље|здравља]] и [[болест]]и.
 
== Преглед ==
 
Све до [[1960е|шездесетих година]] [[20. век|двадесетог века]] лекари су говорили својим пацијентима да исхрана има малог утицаја на њихово здравље. Данас је, међутим, јасно да исхрана представља један од најважнијих фактора за људско здравље. Сва [[материја]] у људима која чини [[ћелија (биологија)|ћелије]] њиховог организма (осим оних ћелија које су створене пре [[рођење детета|рођења]]) узета је из хране кроз [[систем за варење]]. Материја која чини отпад уклања се из организма.
Ефекат исхране може се прецизније установити тек након протека дужег временског периода планског уноса хранљивих материја и анализе измета. Број варијабли релевантних за ову врсту истраживања је изузетно висок. Због тога свако валидно нутриционистичко истраживање захтева време што је и један од главних разлога зашто је наука о људској исхрани релативно млада.
 
== Историја и скорашњи развоји ==
 
Наука о исхрани се брзо развијала. [[Витамин]]е је [[1912]]. године први пут открио [[Фредерик Голанд Хопкинс]], који је због својих заслуга у овој области добио титулу Сера и [[Нобелова награда|Нобелову]] награду [[1929]]. године.
[[Антиоксиданс]]и представљају још једно скорашње откриће. Потрошња енергије у нашем организму и њен недостатак често доводе до оштећења ћелија, а поједини хранљиви састоји, као што је витамин Ц, имају кључну улогу у успоравању старења организма и смањењу негативних последица оксидирајућих процеса у организму. Одређени научни кругови су пре извесног времена довели у сумњу позитивне ефекте на здравље људи који се приписују витамину Е{{неодређено|који научни кругови?}}.
 
== Прерада хране ==
 
Храна се може учинити здравијом и укуснијом у процесу прераде. Прерада хране зато има битну улогу у обезбеђивању добре исхране.
Данашњи водећи прехрамбени стручњаци саветују да се храна, кад год је то могуће, што мање прерађује, пошто неоткривени али вероватно значајни састојци могу бити уклоњени, или разни токсини могу бити додати или произведени током процеса обраде хране и кувања на високој температури. Такође, обрађивање хране може заменити неке од механичких/биохемичких телесних процеса који су кључни за пуно варење и побољшавају саму хранљивост производа.
 
Прехрамбени биохемичар Т. Колин Кембел, професор и директор [[пројекат Кина|пројекта „Кина“]] изјавио је на симпозијуму епидемиологије: „Анализе података кинеских студија су нам показале да бисмо требали бити пажљивији“ и поменуо следећа три правила<ref>[http://www.news.cornell.edu/Chronicle/01/6.28.01/China_Study_II.html Cornell Chronicle 28.6.2001], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>:
 
* Што је већа разноврсност биљне хране у дијети, већа је корист саме дијете. Разноврсност омогућава већу покривеност нама познатих и непознатих хранљивих потреба.
* Уколико је присутна разноврсност биљне хране, квалитета и квантитета, здрава и хранљива дијета може бити спроведена без хране на животињској бази.
* Што је храна ближа свом природном стању — са минималним загревањем, сољењем и прерадом — резултат ће бити бољи.
 
== Начин живота и хранљиве потребе ==
 
Адеквантној исхрани дају прилог три неопходна услова за нормално функционисање организма:
* Адекватан ниво енергије
* Одржавање погодне телесне структуре и процеса - функције мишића, имунског система, чврстине костију и снаге
* Поправка и развој свих система органа
 
У људском случају на нормално функционисање утичу многе ситуације, које су често отвореног избора. Физички радник, пецарош, бодибилдер, сумо рвач, свештеник, дете и инвалид имају различите дефиниције нормалног функционисања, јер имају другачији облик, величине и прехрамбене потребе.
Према томе, правилна исхрана има различито значење у зависности од ситуације и животног стила особе о којој се говори. Атлете могу захтевати висок ниво [[протеин]]а и енергије за обављање тешких активности којим се баве. Људима који раде у хладном окружењу могу бити потребни високи нивои масти у исхрани, како би им помогли у одржавању нормалне телесне [[температура|температуре]]. Ова предност високог нивоа масти може бити веома шкодљива људима у другим ситуацијама, нпр. раднику у седећем положају у климатизованој канцеларији.
 
== Државна брига о исхрани ==
Већина влада држава света обезбеђује упутства добре исхране а неке су наметнуле и обавезно етикетирање свих прехрамбених производа како би помогли потрошачима да сами прихвате та упутства.
 
== Види још ==
* [[брза храна]]
* [[вегетаријанство]]
* [[органска храна]]
 
== Библиографија ==
* Bluher, Khan BP, Kahn CR, ''Extended longevity in mice lacking the insulin receptor in adipose tissue.'' ''[[Science (journal)|Science]]'' '''299'''(5606): 572-4, Jan 24, 2003.
* ''[[The Times]]'' newspaper, January 31 2004 ''Could vitamins help delay the onset of Alzheimer&#8217;s?'' by Jerome Burne.
* ''The Times'' newspaper February 28, 2004 ''Autism: I can see clearly now.. .'' by Simon Crompton
* ''The Times'' newspaper March 10, 2004 ''Work up an Amish appetite'' by Anne-Celine Jaeger
* Das M, Gabriely I, Barzilai N.''Caloric restriction, body fat and aging in experimental models.'' Obes Rev. 2004 Feb;5(1):13-9.
* William Eaton et al ''Coeliac disease and schizophrenia'' British Medical Journal, February 21, 2004.
* Janssen I, Katzmarzyk PT, Ross R. ''Waist circumference and not body mass index explains obesity-related health risk.'' Am J Clin Nutr. 2004 Mar;79(3):379-84.
* J Mei, SSC Yeung et al "High dietary phytoestrogen intake and bone mineral density in postmenopausal women."Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, 2001, Vol 86, Iss 11
* Merritt JC "Metabolic syndrome: soybean foods and serum lipids."J Natl Med Assoc. 2004 Aug;96(8):1032-41.
* Sobczak S, et al ''Lower high-density lipoprotein cholesterol and increased omega-6 polyunsaturated fatty acids in first-degree relatives of bipolar patients'' Psychol Med. 2004 Jan;34(1):103-12.
* Walter C. Willett and Meir J. Stampfer,''Rebuilding the Food Pyramid'', Scientific American January 2003.
* Weindruch R, et al. ''The retardation of aging in mice by dietary restriction: longevity, cancer, immunity and lifetime energy intake.'' (Journal of Nutrition, 116(4), pages 641-54.,April, 1986.)
 
== Извори ==
1.572.075

измена