Јован Дука (цезар) — разлика између измена

Јован Дука је припадао значајној и имућној племићкој породици Дука и био је један од војних заповедника из источних ([[Мала Азија|малоазијских]]) провинција, који су сачињавали посланство упућено цару [[Михајло VI|Михајлу VI]] ([[1056]]—[[1057]]). Он је одбио да прихвати њихове захтеве, што је довело до отворене побуне која је на власт довела [[Исак I Комнин|Исака Комнина]] ([[1057]]—[[1059]]). После Исакове смрти, нови цар је постао Јованов брат Константин, а Јовану је додељена висока титула цезара. Помогао је [[1061]]. године у гушењу побуне<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>, а после братове смрти настојао је да истакне права свог братанца Михајла VII насупрот владавини његове мајке [[Евдокија Макремболица|Евдокије]], која је своју владу покушала да ојача, удајом за [[Роман IV Диоген|Романа (IV) Диогена]] ([[1068]]—[[1071]]). Због својих настојања да збаци Романа, Јован је приморан да напусти [[Цариград]] и оде у [[егзил]] у [[Битинија|Битинију]]<ref name="ODB" />.

Породица Дука и Јован, као њен представник, противили су се Евдокијином избору и владавини Романа, што је свој врхунац доживело у [[Битка код Манцикерта|бици код Манцикерта]] [[1071]]. године. Јован син, Андроник, који је командовао резервним снагама које су чувале леђа главнини снага, предвођених самим царем Романом, у кључном тренутку није ушао у битку, већ је напустио бојиште, због чега су преостале [[Византијска војска|византијске снаге]] доживеле пораз, а сам Роман је заробљен. Цар је са вођом [[Селџуци|Селџука]], [[Алп Арслан]]ом, уговорио мир, након чега је био ослобођен уз плаћање откупа, али су у његовом одсуству Дуке, предвођене Јованом, извршиле државни удар и на власт је доведен млади Михајло VII, а најутицајнији људи у држави постали су сам Јован и Михајлов учитељ [[Михајло Псел]].

{{списрефreflist}}

* {{ODB}}

* [[Константин X Дука]]

* [[Михајло VII Дука]]

* [[Династија Дука]]